Школски другови и другарице, комшије, пријатељи, познаници и рођаци одали су последњу почаст Јовани Ђорђевић (19) која је у среду сахрањена на гробљу у Сврљигу.
Тихо и достојанствено у мимоходу, више хиљада Сврљижана одало је пошту Јовани у њеном дому у Облачинској улици.
На гробљу је било више од 500 људи.
Јауци и сузе Јованине мајке Ирене Ђорђевић и сестре Тијане, када је ковчег спуштан у раку, парали су уши и ломили и најтврђа срца људима који су се окупили.
Отац Јован у сузама се опростио од своје мезимице.
Хитна помоћ је била све време присутна да укаже помоћ свима онима којима је током сахране од туге позлило.
У једном трену, потпуно се променио живот угледне породице вредних и марљивих људи.
Немања је непажњом усмртио сестру.
Породица је у великој жалости.
Једно дете су данас сахранили, друго им је у притвору и прети му дугогодишња затворска казна.
Јованине другарице још увек не могу да верују шта их је задесило. Њена цимерка са којом је две године живела у истом стану у Нишу, још увек не може да дође себи. Девојчице пред којима је тек живот, не могу да схвате да су окончани сви планови Јоване.
Јована је била вуковац, положила је недавно возачки испит, одрадила стаж као медицинска сестра у Дому здравља у Сврљигу, учила је норвешки и планирала одлазак у иностранство. Била је вредна и амбициозна, све своје планове је увек пажљиво бирала и спроводила у дело.
Није желела да студира, иако је имала могућност. Желела је што пре да се осамостали, да сама себе издржава. Нажалост, сви њени снови су прекинути.
Њен рођени брат Немања, кога је чувала и пазила док је био мали, кога је много волела и са ким се супер слагала, несрећно јој је одузео живот.
А само дан пре тога заједно су славили Немањин петнаести рођендан.
Смрт Јоване и хапшење годину дана старијег брата Немање, тешко је поднела и четрнаестогодишња Тијана.
Њени рођаци кажу да је у оваквој ситуацији јако важно сачувати прихичко здравље Тијане која је ужасно погођена ониме што се догодило.
Јованин отац, Јован Ђорђевић каже да је његово оружје увек било обезбеђено од деце.
Овога пута, позајмио је оружје од пријатеља.
Ни сам не зна, како га је Немања пронашао.
Ова трагедија растужила је све Сврљижане који изузетно поштују породицу Ђорђевић.
Љ.П.
