• Društvo

    Туризму на Власинском језеру требају инвестиције

    Власинско језеро се налази на југоистоку Србије, источно од Сурдулице, близу границе с Бугарском. Има површину од око 15 километара квадратних, дубину од око 35 метара, а површина језера је на око 1 200 метара изнад нивоа мора. Слично језеро не постоји на далеко.

    До Власинског језера се може доћи и уз ток Власине, која из Језера истиче. Треба се искључити с ауто-пута на северном скретању за Лесковац, одмах на раскрсници скренути према Власотинцу, а даље само право. Од Власотинца пут води кроз праву дивљину, само местимично пресечену малим насељеним местима: Свође, Састав Река, Тегошница и Црна Трава. Део пута иза Власотинца је у реконструкцији, а део на којем су радови завршени је одличан.

    Подручје Власинског језера има изузетне географске и биолошке одлике, па је проглашен пределом изузетних одлика, те је тако и заштићен.

    Путник који дође до Језера брзо схвати његове вредности; чим удахне овдашњи ваздух, јасно му је да се налази у оази природе.

    Како је и колико човек искористио природна богатства Власинског језера и околине? Одговор је поражавајући; врло слабо и врло мало.

    На Власинском језеру има нешто угоститељских објеката мањег капацитета. Међутим, они највећи и најлепши међу њима не раде и не примају госте. Домаћа радиност, за коју одличну основу представља богатство шумског биља и дивљих плодова, као и простране ливаде и потпуно незагађена околина, развијена је у врло малој мери.

    За разлику од уређених туристичких места, на Власинском језеру је врло лако залутати. Путоказа готово да нема.

    Један од угоститеља који овде и данас ради је друг Сребрн Илић, власник Угоститељске радње „Власинска ноћ“. (Ово „друг“ не треба да вас чуди. Сребрн Илић не жели да наруши концепт врeдности који је усвојио у младости.)

    Када сте почели да се бавите угоститељством и које услуге пружате гостима?

    Радњу сам основао 1992. године, али и пре тога сам радио у туризму, био сам некада руководилац у одмаралишту у тадашњој друштвеној својини. Све време сам радио на Власини јер сам рођен и живим у једном оближњем селу. Гостима нудимо смештај у осам апартмана и имамо ресторан с баштом који прима до стотину гостију. Редовно запошљавамо четири радника, у сезони и више.

    Ресторан тренутно реновирамо, да на лето буде потпуно спреман за посетиоце.

    Има ли интересовања посетилаца да проведу време на Власинском језеру?

    Интересовања има; ретко где постоје природни услови за развој туризма као овде. Међутим, нема квалитетних садржаја који би овде били понуђени туристима. На Власини би могао да се развије зимски туризам, али немамо уређених скијашких стаза и терена за друге зимске спортове; могао би да се развије спортски туризам, али немамо довољно квалитетних спортских терена; могао би да се развије и ђачки туризам, али и ђацима треба понудити одговарајуће садржаје како би квалитетно провели време на Језеру. Лепо би било када би, у већем броју, Власину посећивали пензионери, нарочито ван сезоне, али ни за то нема свих потребних услова.

    Кажете „ван сезоне“. Да ли то значи да у сезони има гостију?

    Током месеца јула и августа има посетилаца, али много мање него што би могло да их буде. У осталим месецима, мало има људи на Власини.

    У чему је проблем?

    На Власинском језеру, законом заштићеном подручју, готово је немогуће добити грађевинску дозволу. Највећи проблем је немогућност одвода отпадних вода, које не би смеле да заврше у Језеру. Пошто не може да се гради, бар не легално, на Власинском језеру нема већих објеката који би примили већи број гостију. Број посетилаца којих сада има, не даје економско оправдање за озбиљнију изградњу и уређење туристичких садржаја. С друге стране, одвод отпадних вода би се решио изградњом канализационог прстена око Језера, али за тако нешто нема пара.

    Ми се већ деценијама вртимо у круг. Немамо могућности да изградимо канализациони прстен, без изградње канализационог прстена нема грађевинских дозвола и озбиљних инвестиција у смештајне капацитете, без већих смештајних капацитета нема ни смисла стварати веће туристичке садржаје, а без примамљивих туристичких садржаја гости не долазе на Власину. Само дочекујемо све ређе госте из Србије и из Бугарске.

    Нисте покушали, ви овдашњи привредници, да се удружите и покренете инвестиције о којима говорите?

    Размишљали смо о томе, али простора за тако нешто, једноставно, нема. Ми немамо начина да прибавимо довољно новца за изградњу канализационог прстена око Власинског језера.

    Сматрам да су држава и локална самоуправа потпуно омануле јер су пропустиле да покрену инвестиције у туризам и угоститељство на Власинском језеру. То мало новца који се одваја за развој Власине, погрешно се употребљава.

     

    Заселак Промаја, Власина Округлица код Сурдулице, мај 2020. године

     

    Драгана Костић

     

    Овај медијски садржај суфинансиран је од стране општине Сурдулица. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com