• Društvo

    У Деспотовцу свако дете стиче предшколско образовање, макар било једино у својој средини

     

     

    Депотовац је  мирна варош у Србији, двадесетак километара североисточно од Ћуприје. У нама доступним историјским подацима, ово место први је поменуо Кнез Лазар у 14. веку под тадашњим називом Воинци. У другој половини деветнаестог века, Краљ Милан одлучује да назив места промени, а име Деспотовац је дато по титули владара Србије Стефана Лазаревића.

    Околина Деспотовца обилује природним богатствима. Читав крај у коме се налази Деспотовац се назива Ресава, по реци која овде протиче. Плодна земља у доњем току Ресаве и богатство шуме у горњем, брдском делу Ресаве су значајна природна богатства, али су, у последњих сто седамдесет година, још већи значај на привредни и друштвени развој овог краја имале велике наслаге мрког угља. Сењски Рудник је најстарије рударско место у Србији, а у Ресавици се налази и рудник мрког угља и седиште предузећа које се бави експлоатацијом угља у подземним коповима широм Србије. Рудник мрког угља постоји и у селу Стрмостен.

    Деспотовац и околина располажу изузетним могућностима за развој угоститељства и туризма, који су, и поред завидне традиције, још увек само делом искоришћени. О наведеном су „Новости дана“ већ писале.

    Упркос израженом природном богатству и повољном географском положају, Деспотовац и околина се не могу похвалити позитивним демографским појавама.

    Према попису из 1961. године, Општина Деспотовац је имала преко 38 хиљада становника. Према последњој процени званичне статистике, из 2017. године, у Деспотовцу и околини живи једва 21 хиљада људи. Исте 2017. године, у Деспотовцу је рођено 117 деце, а умрло је 480 житеља, тако да је, по основу негативног природног прираштаја, број становника опао за 363, што значи да је стопа природног прираштаја становништва негативна и износи -17,3 промила. Грубо гледано, сваки шездесети становник Општине Деспотовац „нестане“ за годину дана.

    Механичко кретање становништва у Ресави је такође неповољно. Током 2017. године, у Општину Деспотовац се доселило 289 становника, а одселило се 335 становника, тако да је миграциони салдо негативан – 46 становника мање. Од наведених бројева, 125 становника је променило место становања у оквиру Општине Деспотовац. Из других места у Поморавском округу, у Општину Деспотовац је дошло 75 становника, а отишло 96 становника. Из других делова земље, у Деспотавац се доселило 289 људи, а отишло 335.

    Изнети подаци се односе само на унутрашње миграције. У Ресави постоји јака емиграциона струја према страним земљама, али о томе другом приликом, када добијемо свеже статистичке податке.

    У свако случају, само по основу негативног природног прираштаја и по основу миграција унутар земље, Деспотовац је 2017. године остао сиромашнији за 409 житеља, што значи да је изгубио готово два процента свог становништва.

    О демографији Деспотовца обавили смо разговор са запосленима у Предшколској установи „Рада Миљковић“ у Деспотовцу. Рачунамо да имамо одговарајуће саговорнике за тему демографије; запослени у дечијем вртићу су, зацело, увек у непосредном контакту с децом.

    Дечији вртић се у Деспотовцу налази на мирном месту, близу зграде средње школе. Ту нас прима Верица Стојковић, од јануара текуће године директор Установе. „Доселила сам се у Деспотовац из околине Крушевца и радим већ тридесет две године, као групни васпитач и главни васпитач, а сада и као директор. Радила сам осамнаест година у вртићу у Ресавици, а затим у Деспотовцу.“, каже нам наша домаћица.

    Које услуге пружа Предшколска установа? Колико дечијих вртића поседује? Да ли своје услуге Предшколска установа пружа само у Деспотовцу или и у околним местима?

    Предшколска установа „Рада Миљковић“ пружа услугу целодневног боравка деце у периоду од 6 до 16 часова и услугу четворочасовног боравка деце. Деца у нашој установи добијају негу и исхрану и с њима се обавља васпитно-образовни рад. Обухваћена су деца од једне године старости до поласка у школу. Имамо јаслене групе, млађу, средњу и старију групу деце узраста од три до шест година и предшколске групе.

    У Деспотовцу имамо два дечија вртића који се налазе један поред другог: „Чаролија“ и „Пчелица“, а у Ресавици имамо вртић „Зујалица“. У околним селима имамо самосталне или групе при основним школама, тако да тренутно радимо с децом у следећим селима: Буковац, Пањевац, Сладаја, Стрмостен, Милива, Плажане, Јасеново, Велики Поповић, Златово и Медвеђа. Од јесени, отварамо групе у још три села: Трућевац, Сењски Рудник и Ломница.

    Трудимо се да радимо у неком месту, макар постојало само једно дете одговарајућег узраста. Ту нам много, у новцу, помаже Општина Деспотовац с којом имамо врло лепу сарадњу. Тамо где има петоро или више деце, ту већ нема проблема јер рад финансира држава.

    На жалост, дешавало се и да затворимо групе у неким селима јер није било деце.

    За нама је већ завидно искуство у раду с децом. У Деспотовцу је дечији вртић почео да ради пре око четрдесет, а у Ресавици пре око тридесет година.

    Колико деце користи услуге Предшколске установе? Како се број деце кретао претходних година?

    Последњих година, имамо број деце, у свим вртићима и свих узраста, између 420 и 450. Тренутно имамо 475 деце. Најмањи број деце, колико ја памтим, је био 405.

    Интересовање родитеља за наше услуге је изражено. У Великом Поповићу смо пре неколико година имали само осморо деце. Сада имамо 29 малишана.

    Да ли су капацитети довољни да приме сву децу у Деспотовцу и околини? Има ли листи чекања?

    Наши просторни капацитети су довољни за број деце који имамо. Не постоје листе чекања и прихватамо упис деце током читаве године.

    Боље би било да нам расположиви капацитети нису довољни, па и да се појаве листе чекања. Знам да у многим геронтолошким центрима у Србији постоје листе чекања. То је наша реалност.

     Како се финансира рад Предшколске установе?

    Оснивач Установе је Општина Деспотовац, која је и главни финансијер нашег рада. Рад предшколских група, тамо где има више од петоро деце, финансира држава. Из ових извора покривамо текуће расходе.

    Унапређење рада Установе финансирамо кроз спровођење пројеката с којима конкуришемо где год нам се укаже прилика. Од министра без портфеља Славице
    Ђукић-Дејановић добили смо преко десет милиона динара за реконструкцију зграде обданишта у Деспотовцу, конкурисали смо у Министарству правде за новац прикупљен од опортунитета у кривичном поступку, конкурисаћемо у Фонду Новака Ђоковића…

    Колики део укупног броја деце у вртићима чине јединци?

    И поред свих напора и Републике Србије и Општине Деспотовац усмерених к повећању наталитета, чак око 30 процената наше деце су јединци.

    Које погодности Предшколска установа даје породицама с више деце?

    Родитељи учествују у финансирању рада Установе плаћајући 2 900 динара месечно. За друго дете у породици плаћа се 80% од те цене, а за треће дете се не плаћа ништа.

    Има ли уписа деце чији родитељи нису из Србије?

    Није нам се догађало да се у вртић упишу деца странаца. Има више примера да родитељи из Деспотовца, који живе и раде у иностранству, доведу дете предшколског узраста да борави неколико месеци код чланова шире породице у Деспотовац и упишу дете у вртић. Као разлог наводе жељу да дете добро савлада српски језик и да не изгуби везу са средином из које је потекло.

    Иначе, имамо децу из породица Рома, Влаха и других националних мањина, али ради се о деци родитеља који су из Србије.

    Да ли је приметно исписивање деце из Предшколске установе због пресељења у друга места у земљи или у иностранство?

    Раније су се дешавали такви случајеви, али ретко. У последње време, није било исписа деце због пресељења.

    Да ли Предшколска установа располаже одговарајућим кадром, по броју и по структури? Има ли вишкова радника?

    Наш радни колектив је млад и вољан да ради и да унапреди рад установе, и у васпитно-образовном раду и у другим аспектима. Ја, као директор, треба само да помажем.

    Наши васпитачи раде с децом на развоју њихових талената у области ликовног изражавања, а имамо и драмску групу. Учествоваћемо, 14. маја текуће године, на фестивали ДЕДАР у Смедереву.

    Имамо и високо образован кадар.

    Вишкова запослених немамо, али већ се јављају мањкови. Недостају нам васпитачи и, нарочито, медицинске сестре. Забрана запошљавања у јавном сектору предуго траје и већ нам ствара проблеме.

    Деспотовац, мај 2019. године

    Драгана Костић

    Фото: Љ.К.

    (Израду овог медијског садржаја суфинансирала је општина Деспотовац. Ставови изнети у тексту не одражавају нужно ставове органа који је доделио средства)

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com