U Evropi, savkih 6 minuta neko pogine na putevima – 230 osoba svakog dana, 83.000 ljudi svake godine, saopštila je  Svetska zdravstvena organizacija povodom Svetskog dana sećanja na žrtve saobraćajnih nesreća koji se obeležava svake treće nedelje u novembru.

Saobraćajne nesreće su vodeći uzrok smrtnosti kod dece i mladih od 5-14 godina i drugi uzrok smrtnosti za mlade od 15-29 godina, podaci su Svetske zdravstvene organizacije.

Kako istuču, poginuli u saobraćajnim nesrećama su samo vrh ledenog brega imajući u vidu milione povredjenih sa posledicama koje utiču na kvalitet života.

U saopštenju se navodi, da saobraćajne nesreće nisu „nesreće“ koje se definišu kao nasumičan nepredvidljiv i dogadjaj koji nije moguće sprečiti, već su dogadjaji koji imaju svoje faktore rizika i determinante i samim tim se mogu prevenirati.

Jedan ili više glavnih faktora rizika su vezani za ponašanje – brzina, alkohol, nekorišćenje kaciga, pojasa, dečjih sedišta i povezani su sa polovinom smrtnih slučajeva u saobraćaju, dodaje se u saopštenju.

Iz Svetske zdravstvene organizacije navode da je ljudski život prioritet, a da ljudi prave greške koje rezultiraju preteranom ili neodgovarajućom brzinom, nenošenjem pojasa ili motorne kacige, odgovaranjem na telefonski poziv ili e-poštu tokom vožnje ili sedanjem za volan nakon konzumiranja alkohola.

„Ključ za postizanje sigurnih puteva je sveobuhvatna legislativa o bezbednosti na putevima i njena stroga primena. Bez policijske primene, zakonodavstvo je samo parče papira. Infrastruktura na putevima je krucijalna za razvoj zemlje i jačanje ekonomije, ali može doprineti rešavanju problema sigurnosti na putevima“, navode iz Svetske zdravstvene organizacije.

Prema podacima za 2017. godinu, koje je prikupila Agencija za bezbednost saobraćaja Srbije, u 2017. godini dogodilo se 525 saobraćajnih nezgoda sa 579 poginulih lica, kao i 14.321 nezgoda u kojima su 3,504 osobe zadobile teške, a 17.773 lake telesne povrede.

U poredjenju sa 2016. godinom, broj nesreća sa poginulim licima je smanjen za 4,7 odsto u 2017. godini, dok su ostale vrste nesreća povećane za 0,7-2,8 odsto.

Broj poginulih se takodje smanjio u 2017. godini i to za 4,6 odsto, dok se broj teških telesnih povreda povećao za 4,2 odsto, a lakih za 2,9 odsto.

Najveći broj, skoro polovina svih poginulih u 2017. godini (253 osobe) su vozači motrnih vozila, zatim slede pešaci (141) i putnici (134 osobe). Vozači bicikala čine 8 odsto svih stradalih u 2017. godini (48 osoba koje su stradale u saobraćaju).

Medju poginulima najviše je onih u starosnim grupama 65+ godina života (165 osoba), a zatim slede grupe 31 – 44 godine (105 osoba), 15 – 30 godina (103 osobe) i 44 – 54 godine (97 osoba). Kada su u pitanju povrede, situacija je drugačija, sa više mladih učesnika u saobraćaju starosti 15 – 30 godina (6,746 osoba) i 31 – 44 godine života (5,537 osoba).