Крагујевац – Пет златних медаља у пет дисциплина. Александар Пријовић је овај фантастичан резултат остварио на Европској параолимпијади у Малмеу, која је одржана средином фебруара. На том турниру Александар је проглашен за најтрофејнијег спортисту у пливачким дисциплинама. У јакој конкуренцији, овај двадесетогодишњак из Крагујевца био је први на 25, 50, 100 и 200 метара краул, као и на 50 метара прсно.
– Прошле године сам на истом такмичењу освојио три сребрне медаље, сада сам пливао много, много боље. Задовољан сам медаљама, али не и резултатима. Зато ћу још више да тренирам – рекао нам је Александар по повратку из Шведске.
Александар је параплегичар од рођења. После две операције на Тајланду почео је мало да покреће ноге. Тамошњи лекари су му рекли да би резултати били и бољи када би могао да приушти још неколико третмана матичним ћелијама. Али ти захвати су скупи.
– За два третмана матичним ћелијама на Тајланду већ смо дали 70.000 евра, нова операција би нас коштала још 28.000 евра. Продали смо породичну кућу, па сада живимо као подстанари. Све чинимо за Александра, јер смо видели да му пливање даје снагу да се бори и са животним проблемом – каже мајка Јелена која, због скромне институционалне помоћи, свог сина прати на свим спортским такмичењима.
Александар је бриљирао и на недавно завршеном отвореном првенству Грчке, а прво велико такмичење на коме је учествовао било је Државно првенство Србије 2012. године. Тада је освојио једну бронзану медаљу, али за његову породицу је то био знак да може више.
У клубу „Шаркс“ (Ајкуле), који је основала мајка Јелена, једина „ајкула“ је њен син. У Крагујевцу има још инвалида пливача, али се пливањем професионално бави једино Александар.
– Нису нам дали да будемо параолимпијски пливачки клуб у оквиру Спортског друштва „Раднички“, да се зовемо „Раднички“. Не знам зашто. Зато је мој син сада једини члан клуба „Шаркс“, а ја сам све друго, и директор, и секретарица, и спортски менаџер. Ипак, захвална сам руководству СЦ „Парк“ на бесплатним терминима за тренинг, као и Александровим тренерима, Немањи Илићу и Бранимиру Средојевићу, који му помажу без икакве накнаде – наводи мајка Јелена.
За учешће на једном међународном такмичењу треба издвојити 1.000–1.200 евра, па је мајка Јелена често принуђена да се за помоћ обрати крагујевачким фирмама.
– Помагали су нам „Трнава“, „Санел“, „Призма“, Александрово матично удружење параплегичара на чијем је челу Милан Грбовић, мој син је корисник и фонда који је основао Александар Шапић, али недостаје већа подршка Параолимпијског комитета Србије. Кад су видели да је све то недовољно, за Александра су новац прикупљали и његови професори из Економске школе – захвална је мајка Јелена.
У избору Радио-телевизије Крагујевац, Александар је проглашен за најбољег параолимпијца града за 2015. годину. Млади Пријовић је члан наше параолимпијске репрезентације, али још нема светску норму и неће ићи у Рио де Жанеиро. Његов рекорд у омиљеној дисциплини 100 метара краул је 2,18 минута, а најбољи параолимпијци пливају минут брже. Зато ће Александар, уместо неког факултета, наставити да „студира пливање“. Жеља му је да учествује на Светској параолимпијади 2020.
– Кад су тренери видели моје снажне руке, предлагали су ми да се посветим неким атлетским бацачким дисциплинама, али ја сам хтео само на пливање. Научио сам да пливам још као беба, сада пливам добро, а пливаћу још боље – поручује насмејани Александар, велики борац на свим пољима коме свакако треба помоћи.
