Све три владе Либије, у одвојеним саопштењима из Тобрука, Триполија и Туниса, осудиле су злочин такозване Исламске државе (ИД) у Бриселу. Само је подружница ИД у Сирту и јуче славила покољ у белгијској престоници пуцајући у ваздух из калашњикова по променади медитеранског града, уз проношење црне заставе и позивања на џихад, пренеле су јуче агенције из северне Африке и са Блиског истока.
Сеирење Исламске државе у Сирту и дуж 200 километара обале Средоземља коју тренутно контролише истовремено прати нова плима миграната, растуће домаће политичко расуло и све оштрији раскорак локалних центара моћи са УН.
„Осам стотина хиљада миграната нада се данас да ће из Либије прећи у Европу”, истакао је јуче Жан-Ив ле Дријан, француски министар унутрашњих послова, у интервју „Европи 1”. Иначе, од 2014. године преко 330.000 миграната стигло је у Европу са либијске обале.
Мешање ИД и 800.000 миграната у Либији већ изазива језу код западних стратега.
Исламска држава у Либији најмоћнија је филијала џихадистичке организације Багдадија, процењује најновија студија америчке војне академије Вест Поинт. Само од фебруара ове године 70 мушкараца и жена из Европе стигло је у Сирт и околину на обуку за операције ИД, наводи студија Вест Поинта из пера др Џефа Д. Портера. Иначе, ИД у Либији данас контролише око 200 километара обале Средоземног мора на око 400 километара од Европе: џихадисти одатле изгледа планирају акције на четири стране света.
Девет припадника екстремистичке ћелије повезане се либијским огранком ИД ухапшено је јуче на четири локације широм Марока, један међу њима у популарном летовалишту Маракеш, саопштио је званични Рабат, а пренела агенција АП. Девет џихадиста било је на корак од директне акције, навело је Министарство унутрашњих послова Марока без иједног детаља о профилу акције.
Потенцијално (добровољно или насилно) регрутовање џихадиста међу стотинама хиљада миграната који данас стоје у Либији измиче политичком радару либијских центара моћи у Тобруку, Триполију и Тунису.
И међународно признати режим у Тобруку и исламистички режим у Триполију јавно су незадовољни УН мировним планом као и покушајима Мартина Коблера, специјалног изасланика Ист ривера, да земљи наметне намесничку владу која из безбедносних разлога још седи у Тунису.
Колико у среду режим у Триполију одбио је да одобри слетање Коблеровом авиону из Туниса у Триполи, правдајући то безбедносним ризицима. Коблер је иначе пре неки дан најавио да ће намесничка влада УН „за неколико дана почети да ради у Триполију”. Истовремено, режим у Тобруку упозорио је председника од УН изабране владе Фајеза Сераџа да не покушава да ступи на дужност док се не испуне два услова: да народна скупштина на истоку земље већином гласова одобри мировни план УН и да на том гласању лично буде присутан председник парламента.
Неспремност либијских политичких актера да прихвате политички оквир уређења по нацрту УН изазива оштро незадовољство на Западу који поименце прети санкцијама. „Западу се жури да Либија што пре оформи владу са којом би могао да преговара о војној интервенцији против Исламске државе”, истиче британски војнополитички магазин „Африка конфиденшал”.
„Стварање нове владе… погоршало је политичку кризу, створило нове сукобе и додатно дестабилизовало земљу”, сматра Мухамед Елраџ, експерт Атлантског савета.
У међувремену, либијски политички актери данас не показују много респекта према УН и јавно сматрају да је Светска организација пристрасна у решавању кризе у земљи са 48 милијарди барела резерви нафте. Наиме, режим у Триполију сматра да Уједињене нације „лажу” када тврде да режим у Тобруку управља са 69 милијарди (замрзнутих) долара Гадафијевог инвестиционог фонда. Власт у Тобруку оптужује истовремено УН да Либији на текућим преговорима у Оману намеће устав по интересима странаца.
