Немачка фудбалска лига и једанаесту годину узастопно забележила је раст прихода. Бундеслига је у сезони 2014/15 приходовала 2,62 милијарде евра што је седам одсто више у односу на претходну.
Већину овог новца чине приходи њиховог најбољег клуба Бајерна, освајача између осталог 25 титула првака државе и пет Лига шампиона.
Клуб из Минхена је према извештају ревизорске компаније „Дилојт” прошле године зарадио 474 милиона евра, што чини готово петину поменутог износа. Бајерн је пети клуб на свету по висини прихода, а колико су њихове финансије стабилне показује и податак да су кредит за нови стадион исплатили 16 година пре рока. Међу првих двадесет клубова из ове лиге су још Борусија из Дортмунда која је 11. са 280,6 милиона европских новчаница и Шалке који је на 13. месту (219,7). Можда је мало изненађујуће што је екипа из Гелзеркирхена овако високо пласирана с обзиром да је последњу титулу шампиона Немачке освојила давне 1958. године. Међутим, тим за који игра наш Матија Настасић је редован учесник Лиге шампиона или Лиге Европе, а у сезони 2010/11 је стигао до полуфинала елитног такмичења где је елиминисан од Манчестер јунајтеда. Екипа из Дортмунда је за последњих пет година освојила две шампионске титуле и играла финале Лиге шампиона, а то се одразило на пораст прихода од 19 одсто.
Ова три клуба спадају и међу највредније клубове на свету према извештају америчког магазина „Форбс”. Бајерн је претходне године био четврти највреднији клуб, иза Реала, Барселоне и Манчестер јунајтеда, а вредност Бавараца је износила око 2,1 милијарду европских новчаница. „Милионери” су 11. са вредношћу од 625,22 милиона евра, а екипа из Гелзеркирхена 14. (510,9 милиона).
Доста је разлога због чега Бундеслига сваке године бележи раст прихода. Реч је о најгледанијем фудбалском шампионату на свету када се рачуна просечан број гледалаца по утакмици (42.609 навијача по мечу), а спортски објекти су испуњени 90 одсто капацитета. У сезони 2013/14 утакмице у најјачем рангу немачког такмичења уживо је гледало 13.038.305 људи. Ту предњаче симпатизери Борусије из Дортмунда коју у просеку прати 80.297, што је импозантно ако се зна да је капацитет „Сигнал Идуна парка” 81.359 места. На последњем мечу који је овај клуб играо као домаћин против десетопласираног Игнолштата стадион је био испуњен до последњег места. Већина стадиона је последњих година повећала своје капацитете, а такође су у одличном стању пошто су многи реновирани за Мундијал који је одржан у овој земљи 2006. године.
Не треба да чуди што су спортски објекти добро попуњени с обзиром да је и цена карата приступачна у односу на остале најјаче лиге Старог континента. Код Немаца су улазнице јефтиније него у Шпанији, Енглеској и Италији, а сезонска улазница за Арсеналове утакмице је 20 пута скупља него за Бајернове. Али зато немачки клубови имају друге изворе прихода. Тако је прве године када је отворена „Алијанц арена” (сезона 2005/06), на којој играју Бајерн и Минхен 1860, на том стадиону продато 700 хиљада кобасица и три милиона литара пива посетиоцима мечева.
За 53 године колико постоји Бундеслига под овим именом ниједан клуб који се такмичио у њој није прогласио банкрот. То се не може рећи за друге шампионате, а Портсмут је банкротирао пре шест година док је још био члан Премијер лиге.
У Немачкој доста новца улажу у млађе категорије, а за последњих 15-ак година за те намене је потрошено више од 800 милиона евра. То се вишеструко исплатило пошто у Бундеслиги 60 одсто играча чине домаћи играчи. То је драстична разлика у односу на Премијер лигу где Енглези чине тек једну трећину играча.
Њихови клубови добро зарађују и од продаје играча, а најсвежији је пример Кевина де Брујнеа. Млади Белгијанац је прошле године прешао из Волфзбурга у Манчестер сити за суму већу од 70 милиона евра што је један од највећих трансфера у историји фудбала. У немачкој лиги, пре свега Бајерну, игра доста врхунских фудбалера попут Роберта Левандовског, Мануела Нојера, Франка Риберија, Ајрена Робена, Томаса Милера… Да је овај шампионат привлачан за иностране фудбалере показује и податак да је Бајерн летос довео Артура Видала из Јувентуса за 35 милиона европских новчаница, што је био осми по вредности трансфер прошле године.
Једино по чему заостају за најквалитетнијим европским лигама су приходи од телевизијских права. Немачка лига је у том сегменту тек на четвртој позицији иза енглеског, шпанског и италијанског првенства. Шампион Немачке зарађује готово двоструко мање новца у односу на тим који је био најслабије пласиран у Енглеској. То би у наредном периоду требало да се промени пошто клубови воде преговоре око новог уговора који би требало да буде много уноснији.
Пример Бундеслиге је показао да истовремено могу да се остварују одлични резултати, али и да клубови остварују приход. Бајерн је један од најбољих клубова на свету, а пре три године су два немачка тима играла у финалу Лиге шампиона (Бајерн и Борусија из Дортмунда). Њихова репрезентација је пре две године освојила Мундијал у Бразилу, а у тиму који је дошао до титуле првака света већина играча игра у домаћим клубовима.
