• Analize I Kolumne

    МЕДИЈИ У РАЉАМА ИНТЕРЕСНИХ ГРУПА

    medijski mrak

     

    Удружење новинара Србије (УНС), на чијем је челу Љиљана Смајловић, захтева и покреће иницијативу да лист „Политика“ буде проглашен јавним добром и да главна и одговорна уредница Љиљана Смајловић повуче оставку!!! Љиљана подноси оставку и тражи од Љиљане да повуче оставку! И да за лист, у коме ради Љиљана Смајловић, не важи велелепни закон за који се тако здушно залаже УНС на чијем је челу Љиљана Смајловић!

    Медијска коалиција (УНС, НУНС, АНЕМ, НДНВ и Локал прес) је велика збирка парадокса. Пре усвајања новог сета медијских закона били су барјактари „изласка државе из медија“. Како то гордо звучи, „излазак државе из медија“. У преводу на српски  то значи „за приватизацију медија“. У пракси се то свело на „приватизацију медија локалне самоуправе парама локалне самоуправе“ и великом отпуштању новинара. Тиме су почела њихова уметничка достигнућа, Удружење новинара противу новинара!

    Када је један човек и председник Удружења новинара, и новинар и власник медија, кога је он заступао при изради закона и кога заступа сада?

    Када, по закону, на „конкурсно суфенсирање медија“ могу да се јаве Удружења и власници медија али не и новинари, кога су заступала Удружења новинара при изради закона?

    Када је, применом нових медијских закона, велики број новинара остао без посла, када су они са послом на минималцу, ако га приме, када је слобода писања као никад, кога су заступала Удружења новинара, Удружења, новинаре или власнике медија?

    Када новинари, који месецима не примају плату, штрајкују испред локалне самоуправе и захтевају од власти да удели неки пројекат власнику њиховог медија како би примили плате, кога су заступала Удружења новинара при писању закона?

    Када је „новинар професионалац“, члан комисије, истовремено и власник медија или лице повезано са власником, чије интересе заступа?

    Почело је Републичким конкурсом. Удружења саставила комисију која одлучује, Удружења учествовала на конкурсу и гле, њихови пројекти прошли! Машала. Прошли су и пројекти медија у власништву угледних чланова удружења. За све има објашњења, не треба сумњати, „“Ја могу да говорим за „Врањске новине“. Ми смо аплицирали и прошли са пројектом на републичком конкурсу. То није први пут. Ми редовно добијамо средства на републичком конкурсу. Конкурисаћемо у Врању и у суседним општинама. Ко ће бити у комисијама нити знам, нити могу да претпоставим, али једноставно и сами пројекти и само одлучивање биће на увид јавности, па нека јавност процени да ли има сукоба интерса. Али, ја не знам, пошто сам тренутно председник НУНС-а, да ли то значи да ја не треба да конкуришем на конкурсима за суфинансирање да не бих био у сукобу интереса? Мора да постоји минимум поверења у професионалну честитост и морал“.

    Закон који се базира на поверењу је прави закон. Закон о сукобу интереса, већ у првом члану каже „Сукоб јавног и приватног интереса постоји кад функционер има приватни интерес који утиче или може утицати на вршење његове јавне функције“.  Да постоји „минимум поверења“ цео закон би био непотребан.

    „Оно о чему се донедавно само шапутало у медијским круговима, први пут је прошле недеље признало ресорно министарство – новци за медијске пројекте деле се, по правилу – они који додељују новац, додељују га самима себи“ (Политика, Еври за старе знанце).

    У Статуту НУНС-а, и остали су веома слични, пише да су му циљеви:

    • аутономија професије и независност новинара.
    • Заштита права и интереса новинара и других чланова.
    • Заштита и унапређење социјалног и економског статуса чланова НУНС-а, како би им се омогућили професионални рад и стварна независност.

    Шта је од овога остварено новим медијским законима? Колико „конкурсно суфинансирање медија“ доприноси циљевима Удружења новинара? Колика финансијска средства треба држава да да власнику медија да би се побољшао економски статус новинара? У којој је то држави стандард да новинари критички пишу о власнику свога медија и његовим финансијерима? Захваљујући „конкурсном суфинансирању медија“ финансијер медија је власт. Резултати примене више него видљиви.

    Када би Удружења новинара преименовали у „Удружење власника медија“ све би било много разумљивије.

    О Уставности, сагласности медијских закона са другим законима, о дискриминацији, једнаким правима и обавезама грађана Србије, о равномерном регионалном развоју и много тога, другом приликом.

    novostidana.rs

    Милосав Јукић

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com