Суботица – Прехрамбена индустрија Суботице већ годинама је сведена на производњу хлеба и млека. Пољопривредна прерада је, бар када је у питању ратарство, изгубила корак. Из воћњака и повртњака до купаца стижу само свеже намирнице, а некада је на конзервирању воћа и поврћа, прављењу џемова, компота, сокова или туршије, почивало неколико великих предузећа. После њиховог гашења, иако је простор остао упражњен, нису се појавили нови прерађивачи, па част добрих домаћина који справљају зимнице бране мале приватне фирме.
У легалној продаји сада је већ готово немогуће пронаћи теглу пекмеза од ових прерађивача који не раде на индустријски начин, тврди за „Политику” Сава Дувњак, председник удружења „Укуси традиције”, које окупља тридесетак приватника и удружења који се баве производњом хране спремљене на домаћи начин.
Мада су у питању производи који су нешто скупљи од индустријских, Дувњак каже да нису проблем купци, већ управо како напунити рафове. – У Суботици постоје тек две или три мале приватне фирме које се баве производњом слатке зимнице, пекмеза, слатка, сокова, компота, а тражња за њиховом робом, посебно ако је без адитива и конзерванса, огромна је. То је и данашњи тренд да људи настоје да знају од кога су купили храну и под којим условима је она припремљена.
Најзаступљеније воће суботичке пешчаре јесте јабука, а онако како је убрана она се испоручује углавном руском купцу. Жељко Нимчевић, један од оснивача задруге „Воћко” у Таванкуту, каже да је готово сва јабука отишла у извоз. Око насеља Таванкут, краја који је познат управо по воћњацима и повртарским културама, има око хиљаду хектара воћњака, а од тога две трећине чине засади јабука који на песку роде и до 40 тона по хектару. На подлози од квалитетније земље, куда се сада селе воћњаци, и приноси су за 50 одсто виши.
Сва јабука одлази пут Русије, а с обзиром на то да је реч о огромном тржишту, није ни било мотива да се улаже у неку врсту њене прераде. Посебно када се као ове године преклопе климатски и политички услови.
– Због високе температуре јабука је родила од 10 до 50 одсто мање, а при томе још увек трају санкције ЕУ према Русији, па је тако остала „рампа” за пољске јабуке као нашу највећу конкуренцију. Захваљујући томе, ни једна јабука није остала непродата, а цена им је готово двоструко виша – каже нам Нимчевић. У таквој ситуацији, сматра, нема много интереса у улагање у производњу која ће јабуци додати вредност.
– Са најављеним мањим субвенцијама, са све већим улагањима у подизање нових засада, нереално је очекивати да ће неко без помоћи државе инвестирати у прераду, мада је приметна велика потражња за воћним соковима и сигурно би то био профитабилан посао – додаје овај воћар.
Дувњак наводи да само један произвођач у Суботици прави сокове од јабуке, а да велики проблем у развијању локалних произвођача хране представља и законска регулатива која не дозвољава пољопривредним газдинствима да се баве прерадом, што је, примера ради, супротно ЕУ законодавству.
– Извоз и добар пласман има само род прве класе, а мање лепи плодови су обично завршавали у пекмезима или соковима. Уместо тога ми данас имамо да се, као што је ове године био случај са вишњом, она и не скине са дрвета јер њена продајна цена не покрива трошкове брања – каже Дувњак. Као добар наводи пример општине Блаце која је успела од своје прерађене шљиве да направи препознатљив бренд.
