Какав је галиматијас у српској јавности створило покретање рехабилитације Милана Недића, могло је да се види јуче, испред Вишег суда у Београду. Док је у судници трајало друго рочиште у процесу који су покренули Недићеви потомци, тридесетак полицајаца раздвајало је екстремне десничаре од активиста Субнора и СКОЈ-а. Први су, уз скандирање „Живела, живела Недићева Србија” махали царском заставом Романових, стегом јужњачке конфедерације из грађанског рата у САД, барјаком са двоглавим орлом Недићеве Србије… над главама су држали раширено велико платно с ликом Димитрија Љотића и келтским крстом. На повике и претње ове групе од петнаестак Недићевих поборника, углавном припадника организације „Србска акција” из супротног, двоструко бројнијег табора, одговорено је подизањем плаката с паролама „Не фашизму” и „Против рехабилитације фашизма”. Левичари су развили црвене заставе и југословенске тробојке с петокраком. Певало се Титу и партизанима. На те мелодије, с десна се зачуло да „комуњаре” треба послати на Бањицу и у Јајинце, злогласни логор и губилиште за време Другог светског рата. У Недићевој Србији.

На страни противника рехабилитације нашле су се представнице „Жена у црном”. У супротном табору стајао је владика који је пре неколико дана служио парастос Недићу – Акакије, представник Српске истинске православне цркве коју називају зилотском. Тек да галиматијас буде потпун…

Док су повици и покличи допирали кроз отшкринут прозор суднице, настављен је поступак рехабилитовања председника такозване Владе народног спаса, започет 7. децембра прошле године. Недићеви потомци као сведока извели су Жарка Видовића, некадашњег скојевца из Босне. Урош Шуштарич, који је требало да говори о збрињавању избеглица из Словеније у окупираној Србији, није дошао јер му је здравље нарушено, како су објаснили адвокати подносилаца захтева за рехабилитацију.

„Прикључио сам се Покрету народног спаса, био сам Валтер курир (Владимир Перић Валтер, легендарни секретар КПЈ за Сарајево). Задатак нам је био да омогућимо транспорт Срба возовима до Србије, како би се спасили од усташа. Недићева полиција прихватала је те људе чим би прешли у Србију и збрињавала их. Моја супруга и њене тетке посведочиле су ми како су имале добар третман у Србији, обезбеђени су им храна и смештај у Бањи Ковиљачи”, навео је Видовић, који је после рата био професор Историје цивилизације до 1967. када је, како је рекао искључен са Загребачког свеучилишта.

Видовић је рекао и да су га усташе 6. маја 1942. ухапсиле и спровеле у Јасеновац, али су га есесовци пребацили у логор у Земуну (Старо сајмиште), такође на територији НДХ.

„У том логору није било никаквог утицаја Милана Недића, осим ако он није имао неки споразум с Павелићем, што је мени мало вероватно”, навео је Видовић.

Он је рекао и да је Милану Недићу судио „антиуставни суд уз подршку Енглеске, са ставом да се Србија припоји ономе што је данас НАТО”.

После његовог исказа претрес је завршен, а наредно рочиште заказано је за 14. март у 10 сати. Праунук Милана Недића и подносилац захтева, Александар Недић, новинарима је испред Вишег суда рекао да је сведок Видовић „доказао да је највећа заблуда како је Недић држао логор на Старом сајмишту”.

„Породица Недић је данас однела победу, јер је доказано да Милан Недић није имао везе са прогоном Јевреја”, поручио је праунук председника такозване Владе народног спаса, најавивши да ће као сведока позвати и академика Александра Бјелића, потомка Јевреја које је Недић наводно спасао.

Новинари су се потом окупили око Јошке Броза, унука Јосипа Броза Тита, који је предводио окупљене противнике Недићеве рехабилитације.

„Циљ процеса као што је овај заправо је рехабилитовање Хитлера.

Видите да фашизам оживљава у Хрватској, Словенији, широм Европе. Некоме је циљ да нас и у Србији завади да би могао лакше да влада нама”, закључио је Јошка Броз.