Стенд-ап комичар Азиз Ансари, који је рођен у Колумбији, у индијској породици, а познат нам из серије „Паркови и рекреација”, у сарадњи с Аланом Јангом написао је ситком „Master of None”, у којем и глуми, борећи сe против увреженог мишљења о етничким мањинама у Америци, Индијцима и Азијатима.
У његовој сатири највише места добијају културне тензије. Поменута серија дешава се у Њујорку, где Ансари живи, у миљеу нарцисоидних посетилаца кафића, а главни јунак је момак Дев, који жели да
постане глумац. Једна епизода говори о томе да индијски глумци у Америци могу да очекују улоге возача таксија и продаваца, и то увек с лошим акцентом. У серији Дев иде на аудицију за мању улогу Индијца, али одбија да игра с индијским акцентом, зато што је рођен у Америци и говори без акцента, и због тога губи посао. Као и са многим другим примерима из серије, исто се Ансарију догодило и у стварном животу. Тада је рекао: „Ако једном на то пристанеш, увек ће то тражити од тебе”, преноси „Гардијан”.
Ансари сматра да се индијски акценат пречесто користи као стереотипно средство које ће произвести комичан ефекат. Али Ансари жели да буде смешан због оног што је рекао, не због тога како је рекао.
– Аутори серија, док пишу, мисле на обичног човека, на хетеросексуалног белца. Али много се људи не уклапа у тај образац. Обичан човек је свако од нас, без обзира на расу, пол, етничку припадност – каже комичар и додаје да одговор лежи у давању креативне моћи људима из етничке мањине.
– Има много више људи пореклом из Јужне Америке него што Америка може да види у нашем забавном програму. Нема равнотеже. Азијати углавном играју терористе, а не људе које срећете сваки дан, а који су Азијати.
Ансаријеве културолошке референце фокусиране су на популарну америчку културу и његове свакодневне бриге. „Оно што сам открио у писању јесте да што је ствар личнија, то је универзалнија.” У том контексту, наводи да је поносан на своје јужњачке корене, јер је то додало његовом карактеру нешто што иначе не би поседовао. „Постоји тенденција да се југ приказује генерализовано и да су сви тамо идиоти или расисти, а ја знам да није тако. Такви људи постоје, али они су и у Њујорку, Лос Анђелесу, свуда”, каже Азиз.
Он истражује расизам, етнички стереотип, „политику” између попова, али његов стил није свађалачки. У својим наступима говори и о првој и другој генерацији имиграната, што је освежавајући покушај да комедија истражи породичне теме с искреним приступом.
Прошлог јануара Ансари је ушао у „рат” с Рупертом Мардоком преко друштвених мрежа, после масакра у „Шарли ебдоу”, када је медијски могул твитовао: „Можда је већина муслимана мирољубива, али док не препознају и не униште сопствени џихадистички канцер, мораће да се сматрају одговорним.” Ансари не твитује редовно, али је тада за својих пет милиона следбеника, написао: „Да ли сте одговорни за зло које хришћани чине или само за сопствено?” Назвао је Мардока расистом и оптужио га да је одговоран за сву педофилију коју су починили католици.
