Novosti online

У Украјини криза кризу стиже

Протекла недеља Украјинцима није донела ништа добро. Томе су допринела два важна догађаја. Прво је Русија, у среду, Високом суду у Лондону поднела тужбу против бивше сестринске совјетске републике којом се под хитно тражи повраћај ни мање ни више него – три милијарде долара зајма из 2013. Друга невоља се десила на парламентарном плану. Како је, наиме, саопштено у четвртак у Кијеву, владајућа коалиција изгубила је већину у Врховној ради, и поред тога што је премијер Арсениј Јацењук два дана пре тога преживео гласање о неповерењу његовом кабинету.

Друга по величини европска држава никако да нађе свој идентитет након преломних догађаја 2014–2015. године. Питање је да ли је тај пут и могао бити нађен, јер, према речима житеља украјинске престонице у то време, многи су били збуњени. Када су на Мајдану, централном тргу у Кијеву, почели протести против тадашњег председника Виктора Јануковича, све је доживљавано као побуна из прошлости. „На Мајдану се говорило: Бандера (украјински колаборациониста из Другог светског рата) ће доћи и ред ће завести.

У тој идеји нема никаквих снова о будућности, постоји само историјат братоубиства. Зашто треба да дође Бандера, а не генијални Корољов, који се родио у Украјини и пробио се у космос? Зар се може замислити да људи у Италији кажу како ће Мусолини доћи и завести ред”, писала је италијанска новинарка Стефанија Цини. „Говорило се и то да је за све крив Јанукович. Њега су жигосали као крвавог диктатора, али тек када је одбио удруживање са Европском унијом. Пре тога је третиран као херој, јер је његова влада направила толико корака према Европи колико није читава Украјина за 20 година.”

Како изгледа, Јанукович је био далековидији од садашњих лидера. Упркос аплаузима који су „мајдановцима” стизали са Запада, за само годину дана земља је, практично, доведена до руба пропасти. И то не само због рата на југоистоку. Украјина нема могућности да исплати поменути дуг Русији ни оно што се задужила код западних партнера. Не може озбиљније да се укључи у европске токове јер у ЕУ не прихватају државе у којима се води грађански рат. То значи и да страним инвеститорима на памет не пада да покушају неко пословање у наведеном окружењу. Они који се и одлуче на такав корак то чине под условима који Украјину још дубље гурају у понор.

Уосталом, ни прошлонедељна очајничка одлука којом је у складу са европским санкцијама Москви забрањен транспорт руске робе преко украјинске територије није владајућој елити у Кијеву донела никакву корист већ само штету. Нова траса већ је пронађена – иде преко Белорусије.

А украјинска политичка елита додатно је подељена. Владајућу коалицију је прво напустила партија Баткившчина Јулије Тимошенко, да би сличним путем кренула и Самопомоћ. Како је казао Олега Березјука, представник ове партије, „народ Украјине постао је сведок отвореног договора између руководства државе и олигарха”. Поменути је оптужио „блок Петра Порошенка” за шуровање са бившим сарадницима протераног Јануковича и назвао садашњу владу – „нелегитимном”. „Посебно је цинично то што се све дешава баш на годишњицу трагичних догађаја на Мајдану”, закључио је Березјук. При томе иритирајуће делује и податак да је украјински парламент у уторак са 247 гласова изразио незадовољство радом владе у 2015. Када је, међутим, на ред дошло гласање о неповерењу истој овај број је спао на свега 194.

Излазак Баткившчине и Самопомоћи из владајуће коалиције натерало је премијера Јацењука, који важи за „продужену руку” олигарха, да сарадњу потражи са Радикалном партијом. Тешко је, међутим, веровати да је излаз из мука баш на тој страни. Наиме, све је мање Европљана који су спремни да ставе свој улог на председника Петра Порошенка, премијера, владу у Кијеву и остатак руководства земље. Украјина се данас чини као „црна рупа” којој нема дна. Рат на југоистоку, у региону Донабаса, као да је услед економских тешкоћа пао у сенку. Тамо се и онако мало шта дешава. Нема великих војних операција.

Бивша совјетска република се са својих 45 милиона становника нашла у ситуацији да мало шта данас зависи од ње саме. Док не буде решен неспоразум у троуглу Москва–Брисел–Вашингтон, решења, једноставно, нема. Исламски тероризам који се надвио над европским континентом, као и избегличка криза коју је изазвао, питање је око којег се данас ломе главна копља. Док се ту не пронађе одрживо решење, све остало пада у сенку. А један од великих губитника у овом одмеравању снага моћних свакако ће бити и Украјина. Па чак и када се све заврши, тешко је предвидети колико ће времена бити потребно неким новим или већ виђеним властодршцима у Кијеву да земљу врате на европску мапу као поузданог комшију.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh