• Analize I Kolumne

    Убиство и Амазонија: Злочин који открива тајне изолованих племена

    Извор: Би-Би-Си на српском

    Фернандо Дуарте

    Најживља успомена Моисеса Кампеа на догађаје од 9. септембра је један звук.

    Био је то туп ударац неколико секунди пре него што је он схватио да се догодило нешто ужасно.

    Kампеов шеф, цењени бразилски стручњак за домородачка питања Риели Францискато, лежао је непомично на земљи, погођен у груди стрелом. Проглашен је мртвим на путу до локалне болнице неколико минута касније.

    Стрелу је испалила група бразилских Индијанаца примећених у близини једне фарме у Серингуеирасу, градићу од мање од 13.000 становника у Рондонији – једној од девет бразилских држава преко пута којих се шире Амазонске прашуме.

    Градић је лоциран дубоко у прашуми. Порто Вељо, најближи урбани центар, налази се 500 километара одатле.

    Овај рурални градић једно је од многих насеља око домородачког резервата познатог као Уру-Еу-Вау-Вау.

    То је место за које се зна да га насељава девет различитих племена – укључујући пет група класификованих као „неконтактиране“.

    Изолација

    Францискато је пратио једну групу примећену близу фарме у склопу рада за агенцију за домородачка питања бразилске владе по имену Фунаи.

    Он је био лидер једне од радних група чији је задатак био да надгледа и штити заједнице као што је ова.

    „Ти домороци можда никада неће сазнати да је Риели био је један од највећих бранилаца домородачких права у Бразилу“, каже Кампе за ББЦ.

    За разлику од земаља као што су Сједињене Америчке Државе и Мексико, Бразил и неке друге јужноамеричке земље имају велики број домородачких народа класификованих као „неконтактирани“ – племена која нису имала мирољубиве контакте ни са ким.

    То би могли да буду читави народи или мање групе већ контактираних племена.

    Процењује се да постоји више од 100 оваквих група широм света, а више од половине лоцирано је у региону Амазоније.

    Они живе без одржаваног контакта са суседима и читавим остатком света.

    О њима се мало зна, укључујући и њихов број, па и језик којим говоре.

    Нагађање напросто није опција, пошто Бразил има више од 305 познатих домородачких група и 274 различитих језика.

    Толико се мало зна о групи за коју се сматра да је убила Риелија Франциската да ју је Фунаи описао само као „изоловани људи са реке Каутарио“.

    Нажалост, више је него вероватно да су појединци на које је он налетео у Серингуеирасу имали неке лоше успомене на раније сусрете са спољним светом.

    „Те људе нон-стоп малтретирају ловци, дрвосече и фармери. Они не могу да знају ко их угрожава, а ко не“, објашњава Моисес Кампе.

    „Видели су нас и мислили су да смо некакви агресори. Не можемо њих да кривимо за оно што се десило.“

    Ризик од истребљења

    Кампе не претерује у својој тврдњи.

    Експерти из група које се залажу за права домородачких народа као што је Сурвајвал интернешенел кажу да је крчење Амазонских шума довело многа неконтактирана племена у опасност од истребљења.

    Сукоби са упадачима огромна су претња са којом се суочавају ове групе.

    „Човек од рупе“

    Упечатљив пример је случај „Човека од рупе“.

    То је један од надимака које користе званичници и медији у Бразилу да опишу човека који се од 1996. године сматра јединим преживелим из неконтактираног племена.

    Он је тај надимак стекао захваљујући техници копања рупе у коју хвата животиње – не зна се чак ни којим језиком говори.

    Амазонија није битна само људима који живе у овој регији

    Друга претња по те домородачке групе је уништавање станишта, што утиче на њихове изворе хране.

    Од 2014. године, племе познато по изолованом начину живота по имену Машко-Пиро, више пута је зашло даље изван своје територије.

    Током једне од тих прилика, отворено су се распитивали за нестанак дивљих свиња, што је један од њихових главних извора хране.

    „Неконтактирана племена најугроженији су народи на планети“, каже Сара Шенкер, више истраживачица Сурвајвал интернешенела.

    „У Амазонији, читава становништва домородачких народа доведена су на ивицу постојања.“

    Приче за лаку ноћ

    Моисес Кампе је и сам члан бразилског домородачког племена.

    Његово презиме потиче од имена његовог племена, Кампе, које је одавно интегрисано.

    Кампе прича за ББЦ преко Воцапа о смрти Риелија Франциската на течном португалском.

    Он је одрастао слушајући приче за лаку ноћ његовог деде и баке о „људима који још живе у шуми“, и то много година након што су друга племена већ ступила у контакт са белцима.

    Њихов митски статус појачан је разочарањем у интегрисани живот.

    Бразилска доморочка племена су непропорционално погођени друштвено-економским проблемима.

    Према последњем бразилском попису (2010), иако чине свега 900.000 људи од становништва земље које броји 209 милиона, скоро 20 одсто њих живи у екстремном сиромаштву.

    Међу општим бразилским становништвом, пропорција људи који живе у екстремном сиромаштву је 6 одсто.

    Неконтактирана племена остају мистерија за Кампеа, јер никад у животу још није срео ниједног „неконтактираног“ – чак и оног дана кад је убијен његов шеф, стрела је стигла непримећена из шуме.

    Политика „без контакта“

    Главни разлог зашто ова мистерија опстаје толико дуго је зато што, од краја осамдесетих наовамо, Фунаи примењује политику „без контакта“, која је окончала деценије вођених сусрета са изолованим домородачким племенима.

    „Као прво, ми можемо да будемо веома опасни по домородачке народе тако што ћемо им бити сувише близу“, каже у видео-позиву са ББЦ-јем Сидни Посуело, бивши председник Фунаија.

    „Али главно питање овде је да немамо права да се мешамо у начин на који ти људи живе.“

    Посуело (80) је најпознатији бразилски „сертаниста“ – тип стручњака за домородачка племена који је мешавина антрополога, авантуристе и активисте за њихова права.

    У прошлости, он је учествовао у експедицијама које су се завршавале првим сусретом са седам претходно непознатих племена.

    Али Посуело је познат и као човек који је променио правила за контакт са њима.

    Главна смерница је да неконтактирана племена морају прво да буду надзирана како би тимови сакупили што више информација о њиховој територији и обичајима – то укључује праћење њихових трагова и истраживање где су виђени.

    Али контактирање је углавном забрањено, сем уколико иницијативу за њим не покрену сами домородачки народи.

    Један од неколико изузетака је остављање за собом секира и мачета – оне су веома корисни поклони за племена која се ослањају на лов-сакупљање и пољопривреду малих размера.

    Претња обичне прехладе

    „Јесте, практично смо окончали осећај личне славе приликом контактирања група које понекад живе онако што су живели њихови преци пре доласка европских освајача у 16. веку“, каже Посуело.

    „Али ако истински желимо да заштитимо те људе, морамо да их оставимо на миру.“

    „Контакт је у ретким случајевима нешто од чега домородачки народи имају користи. Сваки пут кад се он догоди, они изгубе делић своје културе“, додаје он.

    Као што је Посуело научио и сам током операције са једним амазонским племеном 1979. године, обична прехлада може брзо да се рашири и побије људе у овим групама, пошто они немају редован контакт са многим болестима које ми имамо – и стога немају изграђен имунитет.

    „Та епизода из 1979. године потпуно ме је навела да променимо начин рада са неконтактираним племенима. Предузели смо све мере предострожности, али домороци који су се срели с нама и даље су се заразили, а неки до њих су умрли за нешто више од 24 сата.“

    У време пандемије Ковида-19, тај преседан је још важнији.

    Постоји још један упечатљив аргумент у корист повећане заштите неконтактираних племена: велики број студија показао је да су домородачка земљишта најмање раскрчене области Амазоније.

    „Они су прави заштитници природе“, каже Сара Шенкер из Сурвајвал интернешенела.

    „Они су прави експерти за презервацију. То је њихов живот и они доприносе благостању планете у целини.“

    Непријатељски настројена администрација

    Међутим, ултрадесничарски председник Бразила Жаир Болсонаро, који је на власт дошао у јануару 2019. године, јавно је изразио подршку већој комерцијалној експлоатацији Амазоније.

    А та политика обухвата и домородачке територије.

    Откако је он преузео власт, групе за домородачка права пријавиле су повећање броја инцидената са домородачким народима у руралним областима.

    Председник је исто тако обећао да неће бити нових заштићених резервата „док год је он на власти“.

    Болсонарова влада је чак пребацила одговорност доношења одлука о одобравању статуса домородачког земљишта са Министарства правде на Министарство пољопривреде – што је замена коју је Врховни суд касније поништио.

    Друга контроверзна одлука била је да се наименује бивши евангелистички мисионар да води Фунаијево одељење за неконтактирана племена.

    Неким племенима треба помоћ

    Рикардо Лопес Диас радио је у Амазонији у склопу врло критикованог програма преобраћања домородачког становништва у хришћанство који је финансирала једна америчка организација.

    Неконтактирана племена заслужују заштиту, а не нови процес колонизације“, рекла је она раније за ББЦ Џоенија Вапиксана, једина домородачка посланица у актуелном конгресу Бразила.

    „Мора да је нешто озбиљно пошло по злу“

    Риели Францискато је био славна личност у Серингуеирасу, градићу близу места где је умро.

    Он се спријатељио са мештанима у покушају да очува мир међу фармерима и домородачким становништвом.

    Његова познанства укључивала су родитеље осамнаестогодишње Дулиане Переире, власнике мале фарме близу границе са резерватом.

    Дулиана је била та која је видела групу 9. септембра, док су ови лутали кроз комшијско задње двориште.

    „Моји родитељи живе овде више од 25 година и никад нису видели изоловане домороце“, рекла је она за ББЦ.

    „Викали смо на њих у покушају да их отерамо.“

    „Нисмо знали да ли ће се други људи сукобити са њима или не“, додала је она.

    Забринутост

    Вест о Риелијевој смрти шокирала је Дулиану, нарочито зато што су она и њен отац били ти који су узбунили власти. Али чини се да је она више забринута какве ће последице по Серингуеирас имати даљи упади.

    Локалне власти замолиле су јавност да се уздржи од контаката са домородачким племеном ако се врате и упозориле да, према бразилском закону, особа која је убила експерта није подложна кривичном гоњењу уколико полиција закључи да потиче из неконтактиране домородачке групе.

    „Мора да је нешто озбиљно пошло по злу у шуми па да ти домороци дођу чак овамо, али неке моје комшије то виде као најобичнији незаконити упад на њихово имање“, каже она.

    „Шта ће људи учинити уколико домородачко становништво настави да се враћа?“

    Риели Францискато, жестоки борац за права доморододачких племена, умро је док се старао о томе да не дође до ескалације насиља.

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com