Деспотовац је мало општинско место на истоку Србије, скрајнуто с главних саобраћајних праваца. Општина Деспотовац има двадесетак хиљада житеља, а сам Деспотовац само око четири хиљаде.
У таквој, по броју становника малој средини, већ дуже од десет година постоји врло активно Удружење српско-руског пријатељства „Ресава“.
Председник Удружења је Слободан Стојановић, с којим смо обавили краћи разговор о Удружењу и везама Деспотовца с Русима и Русијом.
Када је основано ваше Удружење? Ко су били оснивачи?
Оснивање Удружења српско-руског пријатељства „Ресава“ има занимљиву предисторију, везану за обнову средњовековне цркве у оближњем селу Милива.
Док сам још био на привременом раду у Швајцарској, 1998. године, постао сам председник Црквеног одбора за обнову средњовековне Цркве у Миливској клисури, близу Миливе, у којој сам рођен и у којој и сада живим.
Тада су од средњовековне цркве постојали само темељи, а наша жеља је била да поново изградимо цркву, по изгледу што вернију некадашњој светињи.
Проучавајући прошлост цркве у Миливи, сазнали смо за врло занимљив средњовековни документ, сачуван до данас. Кнез Лазар је, 1380. или 1381. године, руском Манастиру Светог Пантелејмона на Светој гори, подарио посед у долини Лаба, близу данашњег Подујева. Наведено је учинио издавши повељу, и данас сачувану у Манастиру. Повеља је сачињена, како је наведено, „у Миливој“.
О наведеном смо обавестили Амбасаду Русије у Београду, „Лукоил“ је помогао изградњу цркве… Тако је почела сарадња која траје до данас.
Нас дванаест ентузијаста, сви из Деспотовца и околине, одржало је у јесен 2010. године оснивачку скупштину Удружења, а регистровали смо своју организацију 2011. године. Пошто нисмо имали других просторија, Удружење смо регистровали на адреси у Миливи, тако да и данас у називу Удружења стоји „Милива – Деспотовац“.
Од 2014. године, имамо своју канцеларију у Центру за културу у Деспотовцу.
Колико чланова има Удружење? Ко су чланови и одакле су?
Сада Удружење има педесетак чланова. Чланови су становници Деспотовца и околине, најразличитијих животних доби и занимања. Заједничко је свима да воле руску културу и да желе да сарађују с Русијом и Русима.
Који су циљеви Удружења?
Прво чега смо се од почетка држали у свом раду јесте да Удружење мора бити аполитично.
У складу с тим, бавимо се радом на пољу просвете и културе, хуманитарним радом и издаваштвом.
Шта је Удружење, до сада, постигло у свом раду?
У протеклих десетак година, било је много активности, тако да их је тешко све побројати. Истаћи ћу да смо 2014. године организовали хуманитарну акцију ради прикупљања помоћи деци избеглој из Источне Украјине. (Не заборавите, рат у Украјини је почео још тада.) Уприличили смо продајну изложбу слика, дела сликара из Деспотовца и оближњих места, а новац од продаје уметничких дела је завршио како је и намењен.
Учестовали смо, 2014. године, на фестивалу „Ехо Москве“, а наредне године смо примили посету деце из Москве…
Које задатке сте поставили себи у будућем раду?
У току је више активности, које спроводимо у складу са својим програмским циљевима.
Потписали смо протокол о сарадњи с Државним универзитетом „Гаврил Романович Державин“ из града Тамбов у Русији. Очекујемо посету групе од шест до осам студената и истраживача, који би проучавали архивску грађу у Деспотовцу и другим местима.
Намеравамо и да одржимо ликовну колонију у Миливској клисури, а активно сарађујемо са школама у Десотовцу и околини, где се учи руски језик.
Доста тога што намеравамо да урадимо, и што увелико припремамо, се одлаже, прво због пандемије, а сада и због рата у Украјини. Требало је, рецимо, да угостимо групу ученика из Русије који похађају тамошњу дипломатску школу. Ради се о деци старости од 11 до 14 година, од којих двоје уче српски језик и културу. Посета је одложена.
Да ли сарађујете с државним органима и како? Да ли сте задовољни сарадњом?
Сарађујемо с државним органима Руске Федерације, конкретно с Одељењем за штампу и културу Амбасаде Русије у Београду. Имали смо прилике да, својевремено, угостимо и његову екселенцију амбасадора Чепурина.
Да ли сарађујете с локалном самоуправом и како? Да ли сте задовољни сарадњом?
Локална самоуправа нам је најважнији ослонац у раду. Просторије које користимо смо добили управо од Општине Деспотовац, а и сваке године учествујемо на општинским конкурсима и тако обезбеђујемо средства за рад Удружења.
Увелико припремамо братимљење Деспотовца с градом Козељск, у Калушкој области.
Реците нам нешто ближе о братимљењу Деспотовца и Козељска.
Братимљење је већ договорено, очекујемо долазак делегације из Русије.
Козељск је град на западу Русије, врло богате историје. По величини је сличан Деспотовцу, тако да сам сигуран да има доста простора за међусобну сарадњу.
Да ли сарађујете с другим удружењима?
Сарађујемо с фолклорним друштвима. На нашим манифестацијама, увек је приказан и наш фолклор.
Да ли постоји сарадња Удружења с неким из иностранства?
Тренутно, највише с Тамбовским универзитетом.
Колико припадника руске националне мањине живи у Деспотовцу? Да ли су то потомци руских избеглица после Октобарске револуције, Рускиње удате у Деспотовац или породице досељене последњих година?
Руса у Деспотовцу нема много.
Данас у Деспотовцу нема потомака „Белих Руса“, избеглих после Октобарске револуције. Имамо четири Рускиње које су се удале у Деспотовац и околна села. У Деспотовцу је, пре неколико година, купио стан један руски свештеник, који има вишечлану породицу, али га уопште не виђамо у последње време.
Да ли у Деспотовцу има радника, предузетника или инвеститора из Русије?
У Деспотовцу је постојао погон Фабрике каблова из Јагодине, који годинама није радио. Пре неколико месеци, фабрику је купио инвеститор из Русије, који намерава да покрене производњу тврде пластике и запосли седамдесетак радника. Инвеститор сада борави у Београду, а очекујемо да почне остварење својих намера.
Деспотовац акценат ставља на развој угоститељства и туризма. Да ли има туриста из Русије у Деспотовцу?
Да, у значајном броју. Највише обилазе Ресавску пећину и Манастир Манасију.
Да ли је у прошлости било Руса истакнутих у деспотовачкој средини (политичара, уметника, професора, лекара, инжењера…)?
По нашим сазнањима, не.
Да ли у Деспотовцу и околини има материјалних трагова руске културе, као што су уметничка дела, старе књиге, зграде које су пројектовали или изградили Руси и слично?
Једини споменик везан за Русе и Русију, у Деспотовцу и околини, колико нам је познато, јесте споменик непознатом црвеноармејцу у порти Цркве светих апостола Петра и Павла у Великом Поповићу.
Чули смо, својевремено, да на гробљу у Деспотовцу има руских споменика, али нисмо успели да их пронађемо.
У околини Деспотовца се чува предмет изузетне духовне, историјске и уметничке вредности. Ради се о богато уметнички украшеном Јеванђељу, поклону руске царице. На жалост, ова књига није доступна јавности, приказује се повремено, када долазе значајни гости. Из безбедносних разлога, не бих да откривам где се Јеванђеље тачно налази.
Да ли се у деспотовачким школама учи руски као страни језик и у којој мери?
Руски језик је популаран у основним школама у Деспотовцу и околини. Укупно, око 290 ученика учи руски језик.
Да ли су у Деспотовцу доступне књиге, телевизијски и радио програм на руском језику?
Удружење је, од Руског дома у Београду, добило, на поклон, око двеста књига на руском језику. Локална мрежа кабловске телевизије омогућује праћење програма руских телевизијских станица, тако да често гледам руски дневник.
Да ли у Деспотовцу има избеглица из Украјине? Шта су држава, локална самоуправа и Удружење учинили да помогну избеглима?
За сада, није било избеглица из Украјине у Деспотовцу. Помоћ нисмо прикупљали, али смо спремни да учествујемо у свакој хуманитарној акцији, као што смо већ учинили 2014. године.
Шта бисте поручили јавности на свршетку нашег разговора?
Пре неколико дана, на једној телевизији с националном фреквенцијом, поменут је камп у Деспотовцу који ће организовати неки „Факултет безбедности из Тамбова“, а у негативном контексту.
Молим све да се уздрже од протурања оваквих штетних дезинформација. Ми овде сарађујемо с Русима и Русијом на пољу културе, просвете, уметности и науке. Бавимо се хуманитарним радом, а у нашим активностима често учествују и деца и омладина, те о томе треба водити рачуна.
У Деспотовцу нема политичког, обавештајног или војног утицаја Русије, нити се ми бавимо нечим сличним.
Деспотовац, мај 2022. године
Љубомир Костић
У финансирању израде и објављивања овог текста је учествовала Општина Деспотовац, а у оквиру медијског пројекта „Прошлост, садашњост и будућност Руса у Деспотовцу“. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
