Udruženje „Ulice za bicikliste“ saopštilo je danas da se preduzeće „Putevi Sbije“ više od godinu dana nije postupili po rešenju inspektora Ministarstva gradjevinarstva, saobraćaja i infrastrukture koji je u julu 2017. naložio detaljnu i kompletnu sanaciju pešačke staze, ivičnjaka i ograde Pančevačkog mosta preko Dunava u Beogradu.
Udruženje „Ulice za bicikliste“ je danas agenciji Beta dostavilo dopis kojim je od Javnog preduzeća „Putevi Srbije“ 5. oktobra 2017. zatražilo da odgovori da li je u vezi s tim mostom postupilo po rešenju republičkog inspektora Ministarstva gradjevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije za državne puteve.
Po prijavi „Ulica za bicikliste“, inspektor je, posle kontrole Pančevačkog mosta obavljene 11. maja 2017, preduzeću „Putevi Srbije“ i njegovom direktoru Zoranu Drobnjaku 14. jula 2017. „naložio da… izvrše detaljnu i kompletnu sanaciju pešačke staze, ivičnjaka i ograde mosta“ i to u roku od 30 dana.
Preduzeće „Putevi Srbije“ je 27. novembra 2017, više od tri meseca po isticanju roka koji mu je inspektor naložio, dostavilo Udruženju „Ulice za bicikliste“ odgovor čiji je autor „Institut za puteve AD, Beograd“.
U odgovoru je Institut konstatovao da je Pančevački „most u takvom stanju, da mu je neophodna detaljna rekonstrukcija uz zatvaranje saobraćaja za vreme radova“, jer bez toga „nije moguće sprovesti sve radove na uklanjanju kompletne ograde, staza, ivičnjaka i asfalta“.
Institut je odgovorio i da „ne postoji potreba za (zaštitnom) elastodobojnom ogradom (za vozila), s obzirom na to da je most u gradskoj sredini sa dozvoljenom brzinom kretanja vozila od 50 kilometara na čas i (ima) visok ivičnjak, kako kažu propisi“.
Medjutim, Udruženje „Ulice za bicikliste“, je navelo da takve, elastične, odbojne zaštitne ograde postoje na svim drugim beogradskim mostovima Mostu na Adi, Pupinovom mostu, Brankovom mostu i „Gazeli“.
Uz to, tada važeći Pravilnik o saobraćajnoj signalizaciji, ukazalo je Udruženje, obavezivao je da se „zaštitna ograda mora postaviti na mostu, podvožnjaku, nadvožnjaku, vijaduktu, propustu…“, kao i na ivici puta „bankini u slučaju kada je put na nasipu višem od 3,0 metra“ što je slučaj na Pančevačkom mostu.
U novijoj, izmenjenoj verziji tog pravilnika, od 28. avgusta 2017. godine, više ne piše da se na takvim mestima „zaštitna ograda mora postaviti“, već se konstatuje da se ta „ograda… postavlja… u zavisnosti od saobraćajnog opterećenja i kategorije puta…“, ali se i dalje pominje da se zaštitna ograda postavlja i „na bankini u slučaju kada je put na nasipu višem od 3,0 metra“.
Na Pančevačkom mostu je prošle srede jedan automobil, posle lakšeg sudara koji ga je skrenuo, probio ogradu koja se potpuno odvalila i pao pod most na krov s visine od 15 metara, pri čemu su poginuli jedna žena koja je vozila automobil i njen otac.
„Ulice za bicikliste“ su ukazali da godinama traže popravku Pančevačkog mosta, jer je opasan za pešake i za vozila, ali da su nadležni „najavljivali, pa odlagali radove, a postavljanje sigurnosne, elastične odbojne ograde za vozila su i odbijali“.
„Taj most nema takvu ogradu, a prošle srede je dvoje ljudi poginulo kada je automobil kojim su putovali, probio pešačku ogradu mosta koja se odvalila i otpala i survao se na obalu Dunava. Pešačka ograda mosta je, po fotografijama, trula“, ukazali su iz „Ulice za bicikliste“.
