• Društvo

    Удруживање ученика Техничке школе „Никола Тесла“ у Сурдулици тек у најави

    Сурдулица је место великих страдања.

    Током Првог светског рата, бугарски окупатор је, јавно и јасно, спроводио политику бугаризације становништва дела Краљевине Србије којим је управљао. Бугаризација је обухватала забрану помињања српског националног имена, језика и писма, забрану српске народне ношње, обавезу свештеника да носе свештеничку капу уобичајену у Бугарској, забрану клесања натписа на српком језику на надгробним споменицима, забрану давања српских имена новорођеној деци, обавезу обраћања окупаторским властима на бугарском језику и друге мере.

    Једна од мера је било затварање, а затим и погубљење истакнутих личности на окупираној територији – учитеља, свештеника, лекара, професора, чиновника, угедних и имућних трговаца, занатлија и домаћина.

    Сурдулица је била сабирно место за људе које је окупатор сматрао за препреку бугаризацији. Ухапшени са читаве окупиране територије би били довођени у Сурдулицу. Ту је доношена одлука ко ће од њих бити ликвидиран, а остали су одвођени даље у Бугарску. Издвојенима за убијање би било саопштено да ће бити пуштени. Уместо ослобођења, жртве су, током ноћи, одвођене на више места у околини Сурдулице, где би били свирепо убијани хладним оружјем. Тела су остављана по вододеринама и јарковима.

    После Првог светског рата, саграђена је спомен-костурница у коју су били прикупљене кости страдалих.

    Долази и Други светски рат и нова окупација. Бугарски окупатори не желе да постоје трагови злочина које су раније починили. Костурница је до темеља срушена, а кости, опет ноћу, однете на, тада, непознато место.

    Тек почетком 21. века стварају се услови да Спомен-костурница буде обновљена. Томе је, великим делом, допринела једна врло срећна околност; у Патријаршији у Београду је пронађен оригинални пројекат.

    Спомен-костурница је освећена 2010. године.

    Чему оволики увод у тексту посвећеном ученичком предузетништву? Одговор је врло прост. Спомен-костурница у Сурдулици је саграђена уза зграду тадашње основне школе, а сада Техничке школе „Никола Тесла“. Хтео то или не, прво што посетилац школе запази када уђе у школско двориште је Спомен-костурница.

    Наш саговорник у школи је Игор Аризановић, директор од 2012. године, већ петнаестак година професор физичке културе.

    Који образовни профили постоје у вашој школи?

    „Школујемо три четворогодишња образовна профила: техничар друмског саобраћаја, електротехничар рачунара и техничар обезбеђења. Имамо и један трогодишњи образовни профил – возач моторног возила.“

    Колико имате ученика и одакле су? Да ли има промене у броју ученика последњих година?

    „У овом тренутку, имамо 432 ученика. Већином су из Сурдулице, али имамо ђаке и из Алексинца, Параћина, Мајданпека… Имали смо и ученика из Ђевђелије у Македонији који је успешно завршио школовање.“

    „Немамо проблема с уписом ученика, попунимо одељења у првом уписном кругу. У вези с тим, треба знати да је деце све мање. Раније смо уписивали по пет одељења у свакој генерацији, а сада по четири.“

    Где се запошљавају ваши свршени ученици и имају ли проблем да нађу запослење?

    „Ученици који се образују на четворогодишњим образовним профилима великим делом настављају школовање.“

    „Ученици који се оспособе за возача моторног возила брзо налазе посао јер возачи постају дефицитарно занимање. Треба знати да је школовање у средњој школи на смеру за возача једини начин да се у деветнаестој години живота дође до возачке дозволе Ц категорије. Наравно, тако је и много јефтиније у односу на полагање возачког испита ван школе. Из наведених разлога, врло је популарно завшити средњу школу за возача, па имамо и доста девојчица на овом смеру.“

    Да ли се школа бави привредним активностима и којим?

    „Не, школа не обавља никакве привредне активности.“

    Да ли се садашњи и бивши ученици удружују и како? Каква је улога школе у томе?

    „Ми сада немамо никаквих удружења ученика које би се бавиле практичним радом, али предузимамо напоре да се то промени.“

    „Прво, у поступку смо да нам надлежни државни органи одобре упис одељења у дуалном образовању. Идеја је да школујемо кадар који ће радити на хидроелектранама у околини Сурдулице.“

    „Друго, наши професори су прошли обуку ,Покрени своју компанију` и своја знања већ преносе ученицима. Очекујемо да ће брзо бити формиране прве ученичке компаније у Сурдулици.“

     

    Од удруживања ученика Техничке школе у Сурдулици и покретања привредне активности, за сада, постоји само плакат на улазу у школску зграду. Посетићемо исту школу на јесен поново. Тада ћемо, ваљда, имати више тога да забележимо.

     

     

    Сурдулица, март 2020. године

     

     

     

     

    Драгана Костић

     

     

    Овај медијски садржај суфинансиран је од стране општине Сурдулица. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com