Одлука Извршног комитета Европске фудбалске уније (Уефа) да су и земље које политички не признају Косово дужне да се такмиче у спорту против те такозване државе била је очекивана за све оне који знају да „читају” даље од фудбала. Овај чин је у складу с политиком Међународног олимпијског комитета (МОК), који је извршио снажан притисак на неке земље које су затвориле врата косовским спортистима, а међу њима су и Шпанија и Индија. Уосталом, пре само две недеље, на састанку Европског олимпијског комитета (ЕОК) у Бечу, ЕОК је подсетио све националне федерације да би „сви спортисти требало да имају једнак третман на такмичењима”, као и да „не би требало да буде никаквог политичког мешања у вези са њиховим учешћем”.
МОК је на дискретан начин дисциплиновао и Србију, када су пре годину дана косовски каратисти заустављени на граничном прелазу Мердаре у покушају да отпутују на Европско првенство у Новом Саду. Наш спорт је тада избегао санкције само захваљујући утицају председника Уједињеног светског рвања Ненада Лаловића, члана Извршног комитета МОК-а. Уосталом, само неколико недеља пре тога, Лаловић је у Ајови (САД) ставио до знања Американцима да су последњи пут организовали једно рвачко такмичење уколико убудуће не буду издавали визе такмичарима других земаља (Русији, у том случају). То је била порука МОК-а, а не Уједињеног светског рвања. Иако ми знамо да Косово није држава, из угла МОК-а то није битно, јер је реч о територији која је у његовом чланству од 9. децембра 2014.
„Ова политика обавезује све остале тимове да прихвате да играју против репрезентације и клубова Косова, у складу са жребом, било на својој територији или на територији Косова”, истакао је, поред осталог, председник Уефа Александар Чеферин поводом одлуке Извршног комитета Уефа.
Ова одлука се не односи на земље у којима играње оваквих утакмица не би било безбедно, а то су у првом реду Србија и Босна и Херцеговина. Тимови који не могу на својој територији да угосте клубове или селекције са Косова могу да траже да буду домаћини на неутралном терену (то је урадила Украјина, када је у квалификацијама за Светско првенство 2018. косовски тим дочекала у Пољској). Међутим, утакмице у гостима мораће да се играју на Косову.
Иако под притиском држе се тврдог курса према Косову: фудбалери Шпаније на тренингу (Фото ЕПА-ЕФЕ/Domenic Aquilina)
Како примећује „Вашингтон пост”, овим је одређена политика за утакмице код куће и на страни, али није јасно шта ће догодити ако се, рецимо, и Шпанија и Косово пласирају на Европско првенство у фудбалу 2020, које организује 12 земаља.
Косово се тренутно такмичи у квалификацијама за „Евро 2020”, у групи са земљама које су га признале, а то су Чешка, Бугарска, Црна Гора и Енглеска (као део Велике Британије). Иако се шансе Косова да се пласира на завршни турнир мере промилима, ипак треба знати и то да га четири од 12 држава домаћина шампионата нису признале: Азербејџан, Румунија, Русија и Шпанија.
Пре три месеца Шпанија је требало да организује један од турнира у квалификацијама за Европско првенство за играче до 17 година. Међутим, пошто није хтела да дозволи Косову да се појави са својим „државним обележјима”, Уефа је турнир изместила у Нион, недалеко од свог седишта.
Био је то само један у низу случајева у којима су на Шпанију вршени спортски, али и политички притисци да третира такмичаре с Косова као и све остале. На Медитеранске игре у Тарагони (Шпанија) прошлог лета косовски спортисти су допутовали са визама које им је издала Француска. У новембру прошле године, кад су Шпанци на Светском шампионату у каратеу у Мадриду наставили свој тврди курс у вези са овим питањем, МОК је препоручио свим спортским федерацијама да не додељују тој земљи организацију такмичења све док шпанска влада не буде гарантовала свим спортистима, па и онима са Косова, да могу да учествују. „Пре но што доделите било које такмичење Шпанији, будите сигурни да сваком спортисти можете да гарантујете учешће”, поручио је тада Шпанац Пере Миро, заменик генералног директора МОК-а.
Пре годину дана председник МОК-а Томас Бах је рекао да ће кандидатура Туниса за домаћина Олимпијских игара младих 2022. бити стопирана због забране такмичења израелским репрезентативцима на једном теквондо такмичењу. Негде у то време, Шпанија је остала без Европског првенства у дизању тегова, зато што је њена влада забранила косовској репрезентацији да учествује на том такмичењу. Пре шест месеци, уочи Светског првенства у боксу за жене у Њу Делхију, индијске власти нису издале визу косовској такмичарки Доњети Садику, а МОК је одмах апеловао на све федерације да не бирају Индију за домаћина било којих шампионата, док не промени свој став. Тако је доведено у питање Светско првенство боксера које је та земља требало да организује 2021. године.
