Шабац – Полиција је привела М. И (19) из Криваје и М. П (20) из Метлића због сумње да су у недељу увече убили таксисту Чедомира Поповића (61) из Шапца. Осумњичени су пронађени у изнајмљеном стану у Улици Стојана Новаковића у Шапцу. У понедељак по подне су саслушани, а у полицији кажу да су код окривљених пронашли крваву одећу, нож као и друге доказе који су довољни за одређивање притвора и подизање оптужнице за кривично дело убиства. У циљу прибављања свих чињеница, наложена је и обдукција тела покојног Поповића. Подсећамо, несрећни таксиста је у недељу увече санитетом Хитне помоћи довезен у шабачки Ургентни центар са посекотинама и убодима по врату начињених оштрим предметом. Како наводе у болници, примљен је без свести са знацима тешког хеморагичног шока. У операционој сали лекари нису успели да га реанимирају и зауставе крварење, због којег је наступила смрт.
Чедомир Поповић, таксиста „Сити таксија” повезао је двојицу младића са шабачке аутобуске станице у недељу око 20 часова. Диспечерској служби је пријавио да има вожњу до села Заблаћа 30 километара удаљеног од Шапца. Након пола сата преко везе позвао је у помоћ. Његов аутомобил „ситроен” пронађен је пет километара од Заблаћа на месту званом Ашиков гроб. Метлић и Криваја су на по неколико километара од места где је таксиста пронађен.
Међу таксистима „Сити таксија” влада огорчење због трагичног догађаја.
– Када су колеге чуле позив у помоћ, пожуриле су да га нађу. На место где је био Поповићев аутомобил први су дошли Драган Пајић и Драган Обрадовић, а за њима су стигле полиција и хитна помоћ. Поповић је био везан појасом и давао је знаке живота. Страшно, какве се ствари дешавају – причају таксисти.
Пајић и Обрадовић нису желели да се подсећају на ужасан призор који су затекли на лицу места.
– Не могу да причам, мука ми је. Све сам рекао полицији, разумите ме – каже Обрадовић.
Колегиница из такси службе наглашава да после овог злочина неће смети да вози муштерије ноћу ван града.
– Страх ме је да возим ноћу. Мислим да полиција треба да дозволи нама таксистима да не везујемо појасеве. Никада се не зна када ће нас неко напасти, ако смо одвезани, бар можемо да побегнемо – предлаже колегиница покојног Поповића.
