Украјина, која је пре три године победила на такмичењу „Песма Евровизије”, ове године неће се представити у мају у Тел Авиву. И то не због тога што нема добру песму или због мањка новца, попут Бугарске, него због политичког скандала који се догодио. За разлику од победничког тријумфа 2016. године, који је „Гардијан” тада оценио као „најполитизованији до сада”, ове године политички скандал није „извезен” на европску сцену, него је остао у границама Украјине. Ако се изузме медијско ширење, коме није одолео готово ниједан значајан европски лист.
После победе поп певачице Марув на јавном националном гласању у суботу 23. фебруара, после два дана је прво повучен њен наступ на представљању Украјине на Евровизији, а пошто ни следећа два бенда са извођачима, који су освојили друго и треће место, нису прихватили неку врсту додатних услова националне телевизије УА – учешће Украјине на Евросонгу је сасвим отказано.
„Песма сирена”, која на „Јутјубу” има скоро седам милиона прегледа, довела је Марув, чије је право име Ана Корсун, до победничке позиције и преговора са украјинским јавним сервисом око уговора. Ставке на које је требало да стави потпис обавезивале су је да буде културни амбасадор Украјине и да у свету представља не само музику Украјине него и ставове украјинског друштва. Спорна је била и одредба да привремено, до одржавања такмичења средином маја, не сме да наступа у Русији, али је Марув била спремна да откаже концерте, од који је први био заказан у априлу у Санкт Петербургу.
Добила је рок од 24 часа да размисли и потпише уговор. Међутим, у понедељак су разговори прекинути, а 27-годишња Ана је објавила да, иако је спремна да откаже турнеје у Русији, није спремна да испуни остале одредбе уговора јер их сматра цензуром, а уз то одбија да буде искориштена као „политичко средство”.
„Ја сам држављанка Украјине, плаћам порезе и искрено волим Украјину, али нисам спремна да се људима обраћам слоганима, претварајући своје учествовање у такмичењу у промоцију наших политичара. Ја сам музичарка, а не палица за бејзбол на политичкој сцени”, написала је Марув на „Фејсбуку”. Другопласирани трио „Фридм џез” је саопштио да одбија уговор, а потом је то учинила и трећепласирана плесна група „Каска” са солистом. „Била би нам част да представљамо Украјину, али не треба нам победа по сваку цену. Наша мисија је да ујединимо људе музиком, а не да сејемо раздор”, написао је овај трио на „Инстаграму”.
То што музичари нису хтели да учествују у политичком сукобу између Украјине и Русије за националну телевизију није значило да размисле да ли су у нечему погрешили износећи своје захтеве у домену политичке пропаганде, него су саопштили да постоји системски проблем на украјинској музичкој сцени – „повезаност уметника са територијом државе агресора”.
Отцепљење Крима 2014. и рат на југоистоку државе за који оптужују Русију, изазвао је проблем на Евросонгу и 2017. године, када је домаћин био Кијев. Украјина није дозволила руској представници Јулији Самојловој да допутује у Кијев и учествује на европском музичком такмичењу. Разлог је био што је Самојлова раније посетила Крим, а да при томе није ушла преко украјинско-руске границе, него директно из Русије, што је према украјинском закону довољан разлог да се неком не одобри улазак у државу. Русија је те године отказала учешће на Евровизији.
А руско-украјинске политичке муке на европском такмичењу лаких нота датирају од победе Џамал, Украјинке татарског порекла са Крима, и њене песме „1944”. То је песма због које су светски медији то такмичење Евровизије оценили као најполитизованије. Песма говори о Стаљиновом наређењу о прогону Татара са Крима, непосредно по совјетском ослобођењу овог полуострва – због сарадње са нацистичком Немачком. Ово је тема о којој две стране имају сасвим супротна историјска виђења и дан-данас.
Русија је протестовала и тражила дисквалификацију ове песме због политизације текста на такмичењу које забрањује „реч, говор или гест политичке или сличне природе”, али је тим Евровизије проценио да је текст „историјске природе”. При томе је Сузана Џамалдинова Џамал, говорећи о судбини своје породице, рекла да се „наравно ради и о 2014. години”. Руси су се повукли са такмичења, а шеф спољнополитичког одбора Руске думе Алексеј Пушков је рекао да се музичко такмичење „Песма Евровизије” претворило у поље политичких борби и да би Руси онда могли да певају о мученицима из Одесе. У том граду су 2. маја 2014. године агресивне присталице нове власти у Кијеву затвориле и запалиле зграду Дома синдиката у којој је изгорело 40 проруских опозиционара.
