Gradovi

Ulaganje u zaštitu od poplava – investiranje u sanaciju

Ulaganje u prevenciju pridornih katastrofa i zaštitu od poplava može znatno da smanji gubitke, kao i troškove sanacije štete koja bi mogla da nastane u budućnosti, glavni je zaključak Studije o Upravljanju rizicima od poplava u basenu reke Kolubare koja je danas predstavljena javnosti u Medija centru.

BEOGRAD – Ulaganje u prevenciju pridornih katastrofa i zaštitu od poplava može znatno da smanji gubitke, kao i troškove sanacije štete koja bi mogla da nastane u budućnosti, glavni je zaključak Studije o Upravljanju rizicima od poplava u basenu reke Kolubare koja je danas predstavljena javnosti u Medija centru.

Irena Vojačkova Solorano, stalna koordinatorka UN u Srbiji koji je podržao izradu Studije, navela je da se „investiranje u prevenciju ne predstavlja trošak već ulaganje u sanaciju“.

U svetu se procenjuje da se od jednog uloženog dolara u zaštitu, sačuva devet dolara gubitka, ukazala je Solorano.

U Srbiji se analizom procenjuje da je odnos ulaganja u prevenciju i sanaciju šteta takav – da se na jedan uloženi dinar uštedi između tri i devet dinara u sanaciji štete kada ona već nastane.

Solorano je napomenula da je u protekle dve godine, od majskih poplava 2014, u Srbiji jako puno urađeno, ne samo kroz obnovu i rekonstrukciju uništenih objekata, već i kroz saradnju sa Vladom Srbije u radu na proceni budućih rizika i jačanju kapaciteta za odbranu od nepogoda.

Ko-autorka Studije o Upravljanju rizicima od poplava u basenu reke Kolubare Marija Bijelić navela je da u Srbiji iz godine u godinu raste trend nepogooda, a da su majske poplave 2014. bile najgore u poslednjih 120 godina, jer su pogodile 22 odsto stanovništva u dve trećine opština.

„Procenjena šteta iznosi 1.7 milijardi evra, što je oko 4.8 BDP-a Srbije“, ukazala je Bijelić napominjući da je u to vreme i zakonski okvir Srbije za obnovu od poplava bio neadekvatan.

Zbog toga je, kako je navela, Vlada formirala Kancelariju za obnovu i pomoć poplavljenim područjima, kao bi se na najpravednji način rasporedila sredstva za obnovu.

Bijelić je istakla da je u protekle dve godine Srbija preduzela korake u pravom smeru ali da ima još puno toga da se uradi na prevenciji rizika, počev od usvajajnja adekvatnih zakona, izgradnje institucija, jačanja sistema za prepoznavanje i praćenje rizika, strukturno i nestrukturno smanjenje rizika i drugih mera.

Kao dobar primer prevencije, ona je navela izgradnju brane Novom Pazaru 2013, koji je pre toga svake godine trpeo štetu od milion evra zbog vodenih nanosa.

U taj projekat uloženo je 420.000 evra, navela je ona i podsetila da je Novi Pazar kao i drugi gradovi u maju 2014. bio na uradu velikih kiša.

Međutim brana je uspela da ga odbrani od poplavnog talasa, tako da se ta investicija isplatila već prve godine, napomenula je Bijelićeva.

Direktor Kancelarije za obnovu i pomoć poplavljenim područjima Marko Blagojević najavio je da će studije o upravljanju rizicima biti uskoro napravljene i za slivove Južne i Zapadne Morave, napominjući da je u toku je izgradnja niza novih strukturnih objekata za odbranu od poplava.

Prema njegovim rečima, ne može se reći da je Srbija sada spremna za buduće poplave, ali može da je „spremnija“.

„Počeli smo i nastavljamo da radimo, jer smo prethodne tri decenije sedeli na rukama“, naveo je Blagojević ističući da se Srbija ne suočava samo sa poplavama već i sa klizištima, sušama, i drugim vremenskim nepogodama.

„Prema procenama američkih studija, Srbija je u proteklih 25 godina gubila oko 500 miliona dolara godišnje samo zbog suša, a sa druge strane imamo poplave“, naveo je Blagojević i ukazao da će se adekvatnim sistemom za zaštitu od plavljenja, može osigurati i sistem navodnjavanja kada nam voda bude potrebna.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh