BEOGRAD – Odluka o vanrednim parlamentarnim izborima doneta je na osnovu „novog plana za Srbiju“, smatra Marko Uljarević, direktor sektora za istraživanje javnog mnenja Ipsos stratedžik marketinga, obrazlažući tu tezu potrebom da stranka premijera Aleksandra Vučića dobije mandat za sprovođenje reformi koje su neophodne kako bismo 2020. bili spremni za EU.
On negira tezu da bi rejting „naprednjaka“ ili vlade mogao biti razlog raspisivanja izbora, kako prenose pojedini mediji i tvrde neki analitičari, jer, kako kaže, ovakvu situaciju nismo odavno imali:
„Da jedna stranka bez koalicionih partnera apsolutno drži sve konce u rukama, da može da odluči o rekonstrukciji, pa i o izborima, tu situaciju nismo imali odavno“, tvrdi Uljarević u razgovoru za Tanjug i ponavlja da je ključni razlog raspisivanja izbora novi paket reformi koji bi trebalo da bude zaokružen u ciklusu od naredne četiri godine.
Tu pre svega misli na izazove koje vlada može da očekuje u tom periodu.
„Recimo, 2018. godine, kada bi trebalo da imamo redovne parlamentarne izbore i u tom trenutku otvaranje velikog broja poglavlja, i kompleksnu situaciju u kojoj treba prihvatiti reforme kojih građani Srbije možda i nisu svesni i nisu spremni da ih podnesu u ovom trenutku – mislim da su donosili odluku pre svega rukovodeći se time da dobiju mandat za sve četiri godine i za sprovođenje svih tih reformi, a onda dalje zavisi od EU“, uveren je Uljarević.
Upitan očekuje li značajniju promena odnosa snaga nakon tih izbora, Uljarević kaže da velikih iznenađenja nije realno da će biti, da možemo samo videti ko će preći cenzus i da li će neka koalicija ići preko 10 odsto, a da njeni činioci pojedinačno nemaju neki značajan rezultat.
Takođe, šanse da nakon izbora neka druga koalicija formira vladu sasvim su zanemarljive, jer, objašnjava, šanse da neko drugi bude partner naprednjacima umesto socijalista male su, s obzirom da SNS ima vise od 50 odsto, a njihovi sadašnji partneri preko 10:
„To sve ne nudi preterane šanse za iznenađenja, niti da nakon sledećih izbora možda imamo neku drugu vladu“.
U Vojvodini je, međutim situacija prilično drugačija, s obzirom na jake „regionalne igrače“, poput nacionalnih stranaka Mađara, koji su na sedam do deset odsto, i Lige socijaldemokrata, „koju na republičkom nivou ne vidimo da prelazi cenzus, ali je u Vojvodini značajan faktor“, pa sve to znači nešto manje glasova za SNS, a to bi, ocenjuje Uljarević moglo da znači da će im biti potreban jedan koalicioni partner da formiraju pokrajinsku vladu.
Uljarević, međutim, primećuje da, iako će opozicija komunicirati s javnošću kao „koalicija koja ruši Vučića, kao nova pobednička koalicija“, treba imati u vidu da ta koalicija nosi hipoteku 2000-te i da je puno ljudi koji su razočarani učincima petog oktobra.
„S druge strane u toj su koaliciji čionici nastali prostom deobom DS-a i veoma je teško praviti koaliciju nakon istorije podela i svađa, ali, realno, potencijal te kolaicije, ako bi se formirala, je 10 do 15 odsto, zajedno s DS-om“, kaže Uljarević.
Sve zavisi od kampanje, od toga šta će ta koalicija ponuditi, ističe, ali je dodatni problem ko će nositi kampanju, s obzirom na četiri lidera koje će, tvrdi Uljarević, biti jako teško „ukomponovati“.
„Tu su Jovanović, Tadić, Pajtić i Čanak…Neće to biti lak zadatak za njih“, smatra Uljarević.
Na pitanje kako komentariše navode lidera SNS i premijera Aleksandar Vuičića o postojanju latentnog sukoba u društvu od trenutka kad je SNS preuzela vlast 2012, Uljarević kaže da ta podela postoji, ali da ne vidi da je intenzivna.
Jedan od ključnih indikatora podele je, kako navodi, ocena pravca kretanja zemlje, za koju kaže da je od formiranja vlade 2014. situacija takva da polovina građana smatra da je Srbija na dobrom putu, dok druga polovina misli suprotno.
„Postoji tenzija, postoji jedan broj ljudi koji ne podržava reforme i ta podela je prisutna, ne bih rekao da je tako intenzivna, ali, može se videti i po nekim drugim indikatorima da je naše društvo podeljeno i da različito gleda na iste stvari“, kaže Uljarević.
On aktuelno stanje poredi sa periodom uoči izbora 2012. kako bi objasnio zašto u Srbiji nema „treće opcije“.
Tri četvrtine građana je 2012. smatralo da zemlja ide u pogrešnom pravcu, što je bio jedan od glavnih indikatora da će doći do promene vlasti, primećuje Uljarević i dodaje da je u ovom trenutku situacija potpuno drugačija, jer otprilike polovina građana je za, a polovina protiv politike aktuelne vlade, što, prema njegovim rečima, pokazuje zašto u Srbiji nema treće opcije koja bi se pojavila i pokupila glasove.
„Takvo iskustvo imale su, naime, nedavno Hrvatska, ali i Crna Gora i Slovenija. U Hrvatskoj se pojavila treća snaga i osvojila 10 posto, što pokazuje da tamo veliki broj građana nije bio zadovoljan ni vlašću, ni opozicijom. Ali, u Srbiji su građani podeljeni i ne vidim situaciju u kojoj bi se pojavio neko treći ko bi mogao da ima rezultat 10 ili 15 posto“, zaključio je Uljarević.
MARKO ULJAREVIC
MARKO ULJAREVIC
MARKO ULJAREVIC
MARKO ULJAREVIC
MARKO ULJAREVIC
MARKO ULJAREVIC
MARKO ULJAREVIC
MARKO ULJAREVIC
MARKO ULJAREVIC
