Novosti online

УН: Џулијан Асанж је нелегално притворен

Боравак Џулијана Асанжа у еквадорској амбасади у Лондону, где је био принуђен да затражи азил да не би био испоручен Шведској а онда и Америци, може се сматрати незаконитим притварањем, сматрају Уједињене нације (УН).

Светска организације је „пресудила” у корист оснивача

„Викиликса” поводом његове жалбе да је „илегално притворен” јер не сме да напусти дипломатске просторије из страха од хапшења и изручења. Став радне групе која се бавила овим случајем биће објављен данас, али „Гардијан” и Би-Би-Си из поузданих извора сазнају да ће УН позвати на ослобађање човека чији је сајт 2010. објавио америчке дипломатске и војне тајне.

Асанжови адвокати позвали су шведско тужилаштво, које против Аустралијанца води истрагу за силовање, да обустави случај покренут исте године када је „Викиликс” обелоданио пола милиона докумената у вези с ратовима у Ираку и Авганистану и 250.000 америчких дипломатских депеша. Британија је ухапсила покретача узбуњивачког сајта и условно га пустила да би он 2012. затражио азил од латиноамеричке државе. Издат је захтев за његову екстрадицију, али он отад није напуштао амбасаду, поручујући да су шведске оптужбе изговор за његово испоручивање Вашингтону. Пре пре две године обратио се Радној групи УН која се бави незаконитим притварањима, оптужујући Шведску и Британију да су га „лишиле слободе на самовољан начин на неприхватљиво време”.

Последња вест је стигла само дан након што је Асанж изјавио да ће се предати британској полицији ако комисија пресуди да су Лондон и Стокхолм реаговали у складу са законом. У супротном, додао је, очекује да му врате пасош и престану да „покушавају да га ухапсе”.

Скотланд јард је саопштио да ће ухапсити најпознатијег „станара” амбасаде ако изађе на улицу јер је „налог за хапшење и даље важећи”. Због дипломатског имунитета британске снаге реда не смеју да уђу у амбасаду Еквадора и ухапсе Асанжа. Форин офис инсистира да Аустралијанац „никада није илегално притворен у Великој Британији већ својевољно избегава да на законит начин буде ухапшен тако што бира да остане у амбасади”. Лондон додаје да мишљење панела УН није правно обавезује за Острво.

„Гардијан” сазнаје из извора са Ист ривера да ће Британији и Шведској ако се оглуше о мишљење комисије „бити тешко да убудуће користе одлуке Савета о људским правима УН да друге земље притискају поводом кршења људских права”.

Би-Би-Си истиче да док став панела заиста није правно обавезујући и Асанжу не доноси моменталну слободу, он ипак шаље јасну моралну и политичку поруку.

Убрзо након што је захваљујући „Викиликсу” на површину испливало обиље скриваног материјала о америчким инвазијама и окупацијама, у Стокхолму је против Асанжа покренута истрага због сексуалног узнемиравања и силовања. Тужилаштво је прошле године због застарелости одустало од три истраге, али не и од четврте, најтеже оптужбе за силовање. Браниоци поручују да то што би њихов клијент изашао на слободу никако не би значило крај случаја јер Асанж жели да разговара са шведским истражитељима и „скине љагу са свог имена”.

Аустралијски новинар тврди да му је после три и по године живота у 30 квадратних метара без довољно сунчеве светлости и свежег ваздуха ментално и физичко здравље озбиљно нарушено. Метрополитен полиција је прошле године објавила да престаје са сталним надзором амбасаде на који је потрошила више од 11 милиона фунти, али да ће покренути акцију хапшења ако сазна да еквадорски штићеник покушава да побегне.

Вашингтон није поднео оптужницу против Асанжа, али води кривичну истрагу поводом случаја „Викиликс”. Бела кућа и Пентагон сматрају да је овај сајт угрозио државне интересе САД. Владини адвокати су посаветовали власти да одустану од прогона Асанжа јер би било неизводљиво да оптуже аустралијског новинара а на слободи оставе припаднике америчке седме силе који су и сами објављивали депеше у „Њујорк тајмсу”, „Вашингтон посту” и другим угледним медијима. Тужба би била натегнута јер су пред судове досад излазили само узбуњивачи, најчешће државни службеници који откривају тајне зарад права јавности на информисање, али не и медији који објављују „процурели” материјал. Ипак, америчко министарство правде никада није званично затворило овај предмет. Асанжови браниоци сматрају да би он можда морао да остане у скровишту чак иако Шведска више против њега не буде водила ниједан случај. Чак и тада би Британци могли да га ухапсе због кршења условне слободе и предају га савезнику преко Атлантика.

САД су Челси Менинг, некадашњу аналитичарку Пентагона која је Асанжу дотурила депеше и другу документацију, осудиле на 35 година затвора.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh