BEOGRAD – Organizacija za hranu i poljoprivredu UN proglasila je 2016. godinom mahunarki s ciljem da se podigne svest o mahunarkama kao sastavnom delu zdrave hrane i podstakne njihova proizvodnja, a tim povodom je ambasada Kanade u Beogradu je održala prezentaciju.
U mahunarke se ubrajaju mnogobrojne vrste povrća čiji je plod smešten u mahuni (grašak, pasulj, leblebije, sočivo…).
U izjavi za Tanjug, ambasador Kanade u Beogradu Filip Pinington je rekao da je Kanada drugi po veličini proizvođač mahunarki u svetu.
„Indija je na prvom mestu ali oni ih uglavnom proizvode za sopstvene potrebe, dok je Kanada najveći izvoznik“, naveo je on.
Na pitanje Tanjuga da li, kao ambasador u Srbiji, preporučuje našoj zemlji proizvodnju mahunarki ili uvoz iz Kanade, Pinington je rekao da bi bio srećniji kada bi uvozili ali da su mahunarke prilagodljive svakoj klimi i isplative za proizvodnju jer je to tržište u usponu.
Podpredsednik udruženja kanadskih uzgajivača mahunarki, Erik de Fransiozi, je objasnio da su UN ovu godinu proglasile godinom mahunarki iz dva razloga.
„Glavni razlog je što su ove biljke izuzetno hranljive a njihov uzgoj ni najmanje ne ugrožava životnu sredinu. Drugi razlog je što mahunarke, osim hranljivosti imaju i lekovito dejstvo, posebno na kardio-vaskularni sistem smanjenjem krvnog pritiska i holesterola“, naveo je on.
Mahunarke su zastupljene u Srbiji u proizvodnji i u ljudskoj ishrani ali ovaj deo Balkana je sklon da pojedinim vrstama mahunarki, poput soje, hrani stoku čije meso radije koristi u ishrani.
Osim zdravstvenih prednosti korišćenja u ishrani, uzgoj mahunarki ima i ekonomske koristi jer je to tržiste u razvoju, s obzirom na to da se na svetskom nivou sve češće koriste kao zamena za namirnice životinjskog porekla.
Foto Tanjug/ D. Stankovic, arhiva
