Пажњу лондонске публике и британских медија ових дана привлачи Винсент ван Гог. Изложба у музеју Тејт Британ, која се сматра догађајем сезоне у Уједињеном Краљевству, подсећа на познатог уметника и утицај који је он имао на уметничку сцену на Острву, али и она на њега, док његова интимна заоставштина, откривена недавно у кући у близини Брикстона, где је сликар неко време живео, додатно осветљава неке од кључних месеци његовог живота.
Како подсећају критичари „Гардијана”, чувена поставка „Мане и постимпресионисти”, коју је у Лондону 1910. организовао критичар Роџер Фрај, била је револуцинарна у сваком смислу – мада није била јавно прихваћена и била је стручно испрва исмејана, поглед на дела Гогена, Сезана, Манеа и Ван Гога ипак је заувек променио британске уметничке токове. Ништа мање није била значајна ни 1947, када је суморни, постратни Лондон имао прилику да ужива у златним, зеленим или азурним нијансама Холанђанинових слика на изложби искључиво њему посвећеној. Неминовне су биле потоње различите стваралачке референце, о чему и сведочи ова изложба, па Би-Би-Си доноси причу о стотинак вредних слика, педесетак Ван Гогових, међу њима и многа ремек-дела која су допремљена из еминентних европских институција, и педесетак чији су аутори други великани чије је стваралаштво у вези са њим и Уједињеним Краљевством. На тај начни доведени су у контекст легендарни „Сунцокрети” или „Звездана ноћ над Роном” са делима уметника различитих генерација, рецимо Џејмса Вислера, односно Френсиса Бејкона.
Да је Лондон оставио снажан утисак на Ван Гога јасно је не само на основу неких његових слика, већ и из писама које је сликар писао брату Теу. Мада је у Лондону живео кратко – у својим двадесетим, и то од 1873. до 1875. године – тај град, оно што је у њему доживео и уметничка дела која је видео били су за њега упечатљиви, била је то дикенсовска градска сценографија, спој беде и прљавштине са једне, и гламура и богатства са друге стране. То време Ван Гог махом је провео радећи код једног од престижних трговаца уметнинама на Ковент гардену и неколико година потом решио да се посвети управо уметности. Сликарев боравак у дому на адреси Хакфорд роуд 87, где и данас постоји метална, плава, округла плоча, препознатљив знак којим су широм британског главног града обележена здања у којима су обитавали великани разних уметничких жанрова, инспирисао је и популарну позоришну представу „Винсент у Брикстону” из 2002. да би управо ту, унутар троспратне зграде чије је реновирање у току, испод дрвеног пода и дасака на тавану били пронађени згужвани папири и похабан молитвеник из 1867. Нека од докумената тренутно су на рестаурацији и из њих се може сазнати да је Ван Гог био заљубљен у кћерку своје тадашње станодавке и да је у то време био посвећен хришћанској вери. За Мартина Бејлија, стручњака који се бави уметниковим стваралаштвом и једног од аутора актуелне поставке, реч је о интригантном открићу будући да ови артефакти нису случајно били заборављени, већ су били брижљиво сакривени.
Брегзит изазвао пометњу међу кустосима
Ова поставка, за коју је за само неколико дана покуповано више карата него за било коју другу изложбу у историји галерије у којој се организује, била је под знаком питања малтене до самог отварања. Пометњу међу кустосима с обе стране Ламанша изазвао је Брегзит, пошто се поставило питање хоће ли позајмљена дела остати „заглављена” у евентуалном постбрегзитовском хаосу, док је посебну забринутост изазвала бојазан од неразумно високих увозих такси приликом враћања појединих позајмљених дела у музеје који се налазе у земљама ЕУ. Дипломатски напори и нове смернице о питању такси у случају Брегзита без договора, које је издала Европска комисија непосредно пред почетак изложбе, омогућиле су несметан почетак изложбених активности.
