У тим одељењима радиће посебно едуковани тужиоци и финансијски форензичари, који ће заједно учествовати у кривичном гоњењу окривљених за финансијски криминал и корупцију, док ће се у нарочито компликованим случајевима формирати „урадне групе” сачињене од свих актера потребних за ефикасан кривични прогон.
Сви будући „специјални” тужиоци за корупцију, као и финансијски форензичари проћи ће обуку на Правосудној академији коју ће водити најугледнији економисти и професори економских предмета, стручњаци из финансијских области, али и правници који су стучњаци у финансијским областима, рекао је директор Правосудне академије Ненад Вујић Танјугу.
Према његовим речима, додатна обука тужилаца је потребна да би могли са форензичарима заједнички да раде, да знају шта да траже од форензичара и да њихове налазе прочитају и на суду представе на најбољи могући начин.
На тај начин ће се, како је навео, избећи грешке које могу да се јаве у поступку због лоших оптужења и да доведу до ослобађајућих пресуда, а самим тим избећи ће се и велике финансијске накнаде због ослобађајућих пресуда.
„Вишеструк је значај обуке и формирање посебних одељења јер то унапређује брзину поступка, а сигурно ће подићи и њихову успешност”, нагласио директор Академије.
Према његовим речима, обука тужилаца на Академији ће обухватити стицање и унапређење знања о економској терминологији и економским правилима, као и финансијско-рачуноводственим правилима како би новоименовани тужиоци могли што боље да раде на предметима финансијских кривична дела.
Што се тиче финансијских форензичара, за њих је предвиђена обука о правној терминологији, начину прикупљања доказа и квалитету доказа – који је подобан за суд, а све у циљу, како је навео Вујић, да нам се не би дешавале грешке у поступцима и грешке у процедури.
Предвиђено да почетни период обуке траје од шест до осам месеци, а потом да уследи периодична континуирана обука на кварталном нивоу.
Државни секретар у Министарству правде Радомир Илић рекао је Танјугу да су поменуте структурне промене у тужилаштву предвиђене новим Законом о органзацији и надлежности државних органа у борби против организованог криминала и корупције који би Србија требало да усвоји ове јесени, док ће његова примена бити одложена.
Према његовим речима, преко тог закона Србија по први пут приступа борби против организованог криминала и корупције на свеобухватан начин повезујући полицију, јавног тужиоца, суд и бројне друге државне органе релевантне за борбу против организованог криминала и корупције.
Илић је указао да ће четири посебна одељења тужилаштва бити задужена за кривично гоњење највећег броја кривичних дела корупције у нашој земљи, док ће се корупцијом на „највишем нивоу” и даље бавити ТОК.
ТОК и четири регионална центра ће, како је истакао, у свом раду применити нову методологију и нови приступ раду.
„У оквиру ТОК и четири регионална центра постојаће службеници за везу задужени за ефикасну сарадњу и размену информација са другим државним органима. Више од 20 других државних органа даће своје официре за везу са тужилаштвима и преко њих ће проток информација ићи много брже и квалитетније”, указао је Илић.
Према Нацрту закона, обавезу да одреде службеника за везу имаће Пореска управа, Пореска полиција, Управа царина, Народна банка Србије, Управа за спречавање прања новца, Агенција за привредне регистре, Централни регистар хартија од вредности, Агенција за приватизацију, Државна ревизорска институција, Служба за катастар непокретности, Агенција за борбу против корупције, Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање, Републички фонд за здравствено осигурање, Републичка дирекција за имовину Републике Србије и Управа за јавне набавке.
Илић је такође указао да је од најзначајнијих новина коју предвиђа будући закон „ударна група” коју ће формирати тужилац за компликоване предмете у којима је потребно разменити велики број информација и имати сталан приступ свим актерима укљученим у кривично гоњење.
„Ако се ради о неком кривичном делу корупције на југу Србије – ударну групу ће формирати посебно одељење чије је седиште у Нишу. У зависности од случаја на којем се ради и конкретног задатка, у саставу групе наћи ће се поред полиције и тужилаштва и запослени у државним и другим органима (на пример катастра или Агенције за борбу против корупције)… сви они ће седети за једним столом и у реалном времену размењивати информације”, навео је Илић.
На тај начин ће се, како је нагласио, брзо прибављати квалитетни докази који могу ваљано да буду презентовани на суду.
У посебним тужилаштвима стално ће бити запослени и финансијски форензичари који ће као саветници помагати јавном тужиоцу да одлучи најпре има ли места покретању кривичног поступка, а потом и да прибави што квалитетније доказе и да их успешно представи пред судом, напоменуо је Илић.
Овај закон требало би да се нађе пред посланицима Народне скупштине на једном од заседања ове јесени.
Након усвајања закона, Републичко јавно тужилаштво и други надлежни органи определиће који ће се тужиоци наћи у посебним тужилаштвима.
Илић очекује да то буду најискуснији тужиоци из постојећих виших јавних тужилаштава и млађи тужиоци из основних јавних тужилаштава који показују способност и афинитет да се баве, како је навео, том најтежом области корупције и организованог криминала.
Изабрани тужиоци и финансијски форензичари ће проћи унапређену обуку на Правосудној академији у току идуће године, а почетак њиховог рада очекује се крајем 2017. или почетком 2018. године.
Илић је указао да ће нови Закон пратити и измене Кривичног законика (КЗ) којима ће се увести осам нових кривичних дела против привреде и реформисати кривична дела против службене дужности, јер ће управо она бити у надлежности ТОК и четири посебна одељења.
„КЗ овде представља квалитетну муницију, док са друге стране организациона структура коју ћемо увести представља веома добро оружје одакле ће ова муниција бити пуцана”, сматра Илић.
Он је напоменуо да ће ова „моћна структура омогућити не само да се ефикасно хапсе криминалци, већ и да им се одузима имовина, а тиме и спашава бруто друштвени производ наше земље” – преноси Танјуг.
