BEOGRAD – Bez obzira na pesimizam koji se u poslednje vreme primećuje među ekonomistima i stručnjacima, buduća ekonomska kretanja u svetu neće doći u fazu koju karakteriše recesija koja je postojala od 2008. godine, smatra dekan Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić.
„Bez obzira na pesimizam koji ispoljava značajan broj naučnika iz oblasti ekonomije, lično očekujem da će doći do usporavanja rasta, ali će do rasta doći. Prema tome i prema svim vodećm ekonomskim indikatorima uključujući kretanje berzanskih indeksa kao važne indikatore koji ukazuju na očekivanja, buduća kretanja neće doći u fazu koju karakteriše recesija kakvu smo imali od 2008. pa nadalje“, rekao je Hanić Tanjugu.
Osvrćući se na teme Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, on je kazao da kao i uvek, ekonomisti po pravilu ne mogu da dođu do zajedničkih rešenja i da sada postoje oprečna mišljenja, kao i da pojedine zemlje vode različite ekonomske politike.
„Ono što stvara veliku neizvesnost to je kretanje vrednosti indeksa na berzama koji su ranije opadali velikom brzinom i to je slalo poruke i investitorima i potrošacima koji mogu snažno da utiču na ekonomske tokove. Ekonomiste najviše zabrinjava to što je MMF snizio projekciju očekivanih stopa privrednog rasta na globalnom nivou, ono što se dešava u Kini, mnogo brži rast zaduženosti, odnosno javnog duga, a stopa privrednog rasta se usporava i ona je niža od rasta javnog duga“, kaže Hanić.
On navodi da su zemlje danas suočene sa visokim stepenom zaduženosti i relativno je mali prostor za delovanja iz ugla fiskalne politike, ali i učinci monetarne politike su relativno manji jer su iscrpljenje mogućnosti koje su do sada korišćene.
Hanić je kazao da se pokazalo da se različito interpretira kakve poruke šalju signali sa berzi.
„Na osnovu toga kakve projekcije izvodimo, lično mislim da će ono o čemu će se najviše voditi rasprava ubuduće i što nije bilo preporuka ili opšte prihvatljivo i uveren sam da neće biti prihvaćeno od glavnih kreatora ekonomske politike i monetarnih vlasti centralnih banaka EU ili pojedinih zemalja – je kakvu politiku voditi što se tiče kamatnih stopa i kako uticati na to da se pronađu rešenja ili spreči usporavanje privrednog rasta, podstakne privredni rast i da se razvije scenario“, kazao je Hanić.
On je istakao da je to ključno.
„U najnepovoljnijem slučaju, ukoliko se u narednom periodu desi da berzanski indeksi probiju kritičnu granicu svog kolebanja, a to je pad za 10 odsto, onda to može da ima višestruko nepovoljne posledice porasta neizvesnosti i preusmeravanje tokova kapitala sa sve nepovoljnim posledicama na privredni rast“, smatra Hanić.
