Istočna Srbija

Увозом малина Србија убија домаћу производњу и обара откупну цену

Mалина, за даљу препродају, у Србију долази из БиХ, са Косова али и из Црне Горе и Бугарске.

– У првих десет месеци прошле године двоструко премашен целокупан увоз из 2016. године.

Комисија за заштиту конкуренције саопштила је да није утврдила да су постојали поремећаји на тржишту откупа малина из прошлогодишњег рода.

На захтев Министарства пољопривреде, и под притиском незадовољних малинара, који су тврдили да постоји монопол хладњачара и договарања цене, комисија је недавно спровела анализу о условима конкуренције на тржишту откупа и извоза овог воћа. Како се наводи, на основу доступних података нису пронађени докази о повреди конкуренције од стране откупљивача.

Један од најзанимљивијих података у исцрпној анализи Антимонополске комисије јесте да све већи број извозника, поред откупа домаће свеже малине, купује и дубоко замрзнуте малине из увоза, које затим пласира на инострана тржишта.

Тако је увоз малина у 2016. години био три и по пута већи него у 2010. години, а у првих десет месеци прошле године готово дупло је премашио целокупан увоз из 2016. години. По мишљењу истраживача, на ово је утицао пад цене малина на околним тржиштима, посебно у Босни и Херцеговини, што је на крају оборило вредност домаћег воћа и изазвало незадовољство произвођача.

Подаци Управе царина показују да се око 75 одсто малине увози из Босне и Херцеговине. Просечна увозна цена овог воћа у БиХ пала је са 2,28 евра, у 2016. години, на 1,53 евра по килограму у првих десет месеци 2017. године. Са Косова долази око 13 одсто овог воћа, а мање количине и из Бугарске и Црне Горе. Прошлогодишња просечна увозна цена за килограм малине износила је 1,59 евра и била је 27 одсто нижа од просечне извозне цене, што говори о исплативости ових послова.

Са друге стране, откупна цена на домаћем тржишту (у првих десет месеци 2017) била је у просеку 34 одсто мања од оне коју су произвођачи добијали годину дана раније. У истом периоду цена малине пала је и у извозу, али свега 15 одсто – на 2,18 евра.

– Може се претпоставити да су пад просечне увозне цене и раст увоза, као и смањење просечне извозне цене, поред осталих фактора, извршили притисак на пад откупне цене домаће малине у првој половини прошле године – наводи се у закључку комисије која је установила и да постоје значајне залихе малина (из рода 2016. године), које премашују уобичајене количине у овој грани воћарства, што је, такође, могло да утиче на пад откупне цене прошлогодишњег рода.

Међутим, надлежни уверавају да није било договарања откупних цена међу хладњачарима на шта су сумњали српски малинари. Наиме, на основу података о откупним ценама прошлогодишњег рода, констатовано је да су се цене разликовале у зависности од сорте (виламет, микер, полка…), момента откупа али и од тога да ли је произвођач воће нудио на откупном месту или у хладњачи, као и да ли малину продаје правно или физичко лице…

– Достављени подаци нису указивали да је постојала јединствена откупна цена малина у Србији – истиче се у извештају Антимонополске комисије која напомиње да су током испитивања уочили бројне проблеме са којима се суочавају произвођачи и откупљивачи малина у Србији.

Сматрају да таква ситуација захтева ангажовање свих релевантних институција како се опстанак ове важне гране воћарства не би довео у питање.

Малине су 2016. учествовале са 42 одсто у укупној вредности извоза воћа. У Србији се извозом малина бави више од 170 фирми, али осам највећих покрива 37 до 44 одсто укупног извоза. Према извештају комисије, највећи увозник малина у првих десет месеци 2017. године било је предузеће „Fru com plus“ из Варварина, а међу водећим увозницима, у протекле три године, налазе се још и: „Crops&Partners“ из Београда, „Sirogojno company” из Сирогојна, „Lukafood“ из Умчара, „DBR производња“ из Београда и „Станић“ из Ариља.

Ако се овако настави, у наредне две, три године произвођачи ће масовно крчити малињаке, а светска конкуренција ће трљати руке, коментар је једног читаоца „Политике”на вест да је увоз овог воћа у Србију за кратко време удвостручен.

По налазима Комисије за заштиту конкуренције, увозне дубокозамрзнуте малине из Босне и Херцеговине, са Косова, а делом и из Бугарске и Црне Горе, иду у даљу препродају на инострана тржишта. На губитку су домаћи произвођачи јер више не добијају цену која их мотивише да наставе да се баве послом који Србији годишње доноси значајан девизни прилив – око 250 милиона евра.

Како ће се ово одразити на репутацију Србије коју инострани купци препознају као произвођача једне од најквалитетнијих сорти малина на свету?

Добро упућени познавалац овог тржишта каже за „Политику” да су нам произвођачи из БиХ највећа, али и нелојална, конкуренција. Тамо се тренутно производи од 18.000 до 20.000 тона овог воћа и око 50 одсто тих количина долази на наше тржиште.

Објашњава да је у БиХ производња малина последњих година омасовљена јер су произвођачи из неколико кантона добијали државне субвенције, које су прошле године износиле око 11 евроценти по килограму. Код нас таква врста подстицаја не постоји. Тако су Босанци понудили малину испод сваке цене, а резултат је познат – откупна цена домаће је пала 34 одсто у односу на 2016. Ипак, комисија је напоменула да су делом на то утицали и огромни вишкови из претходне године заостали у хладњачама откупљивача. Просечна извозна цена малине босанских произвођача за само годину дана пала је са 2,28 на 1,53 евра за килограм. Незваничне информације показују да су одређене количине, прошле године, увезене по дампиншким ценама од 80 или 90 евроценти. Насупрот томе, просечна откупна цена домаће, по подацима комисије, била је 145 динара (у првих десет месеци 2017).

– Раније су у Србију улазиле количине од око 4.000 тона, махом из подрињског дела Републике Српске. То није представљало проблем јер, практично, није било разлика у квалитету. Али те малине које сада долазе из средње Босне и околине Цазина дискутабилног су квалитета. У питању је шаренило сорти, које не одговарају квалитету домаћег „виламета” и „микера” и страни купци то препознају – каже наш саговорник који је желео да остане анониман.

Он верује да репутација Србије, која је у врху светске производње и извоза, за сада није угрожена јер су се појавила нова извозна тржишта, а постоји и мањак овог воћа на светском тржишту. Шта ће бити у будућности, тешко је предвидети, како каже: „Сами себи смо највећа конкуренција.”

Подсећамо, Антимонополска комисија објавила је извештај из кога се може видети да је Србија, до новембра прошле године, увезла 10.990 тона малина, а око 75 одсто тих количина управо из Босна и Херцеговине. Око 13 одсто са Косова и мање количине из Бугарске и Црне Горе. У односу на 2015. реч је о двоструко већим количинама, што очигледно угрожава перспективу домаћег малинарства.

– Увоз малина има растући тренд, а то тржиште је на граници између ниске и умерене концентрисаности. Прва четири увозника заједно увозе око 50 одсто овог воћа и по количини и по вредности – наводи се у извештају комисије која је дала свеобухватну оцену тржишта малина у Србији, располажући подацима Министарства пољопривреде, Управе царина, Републичког завода за статистику, као и информацијама које је тражила од 15 највећих откупљивача и извозника овог воћа.

У комисији наводе да им је проблем представљала неусаглашеност података званичне статистике и других јавно доступних података када су у питању производња и извоз малина. Подаци Министарства пољопривреде, истичу, показују да званична статистика потцењује укупну површину под засадима, приносе и домаћу производњу малина. Према истом извору, нове површине под засадима малине, као и повећана производња услед увођења савремених технологија узгоја, довеле су до хиперпродукције у производњи малине и застоја у пласману на међународном тржишту.

Рецимо, према подацима Републичког завода за статистику, укупна површина под засадима малине у периоду 2014–2016. година у Србији износила је 11.041 хектар. Са друге стране, подаци које је доставило Министарство пољопривреде дају нешто другачију слику стања у малинарству.

На основу тих података са терена, којим је располагало министарство, наводи се да се под малињацима налази нешто мање од 20.000 хектара.

Извор: Политика

1 Komentar

1 Komentar

Odgovori

Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh