Параћин је симпатична варош у Поморављу, на реци Црници, подно Карађорђевог брда. У Србији су сви чули за Параћин.
Путник, пролазећи ауто-путем кроз Моравску долину, не може, а да не види звоник градске цркве и занимљиву зграду хотела у центру града, познату под називом „Ракета“.
Пролазник ће одмах видети и Српску фабрику стакла, по којој је Параћин надалеко познат, као што је деценијама био познат и по квалитетном штофу.
Мало се говори о нечему другом по чему Параћин стиче добар глас надалеко – о туризму и угоститељству параћинског краја.
На ову тему обавили смо разговор са Сашом Пауновићем, председником Општине. Председник нас је примио тачно у договорено време и обавио разговор с нама без прекида услед телефонских разговора или других разлога, иако смо се јасно уверили да је председнички дневни распоред препун. Међутим, председник Пауновић показује манире правог пословног човека, те усресређено, кратко и прецизно одговара на наша питања.
У каквом је стању привреда Параћина и околине?
Привреда Параћина је сада у фази опоравка од транзиције. Отворено је питање Српске фабрике стакла. (Против које је покретан стечајни поступак у два наврата, али су судске одлуке о стечају пале пред Привредним апелационим судом – примедба уредника.) Добро је то што мала и средња предузећа у Параћину и околини интензивно инвестирају.
Које је место угоститељства и туризма у привреди Општине?
Туризам и угоститељство имају све већу улогу у привреди Параћина. У самом граду се гради или завршава око пет и по хиљада метара квадратних објеката за туризам и угоститељство.
У протекле четири године, у Параћину је изграђено око три хиљаде метара квадратних пословног простора за потребе угоститељства и туризма, при чему се истиче хотел „Орбис“.
Када буду завршене текуће инвестиције, број лежаја у смештајним капацитетима у Параћину ће бити три до четири пута већи него сада.
У излетиштима Грза и Сисевац издате су инвеститорима грађевинске дозволе за значајно проширење капацитета – у Грзи за преко хиљаду метара квадратних новог простора за угоститељство и туризам, а у Сисевцу за читавих осам хиљада метара квадратних.
Угоститељство и туризам у Параћину постају све значајније и све профитабилније делатности, а даљи развој је усмерен у два правца: у правцу транзитног и конгресног туризма, при чему је акценат на самом граду Параћину, и у правцу развоја туристичких места Грза и Сисевац.
Шта је држава учинила како би подстакла развој туризма и угоститељства у Општини Параћин?
На жалост, морам рећи да држава не помаже развој туризма и угоститељства у Параћину.
Постојећи пут према туристичком одредишту Сисевац, који је у надлежности Републике, у врло је лошем стању. Држава не гради пут између излетишта Грза и Сисевац, упркос понуди локалне смаоуправе да се укључи тај пројекат.
Поред наведеног, појавио се и проблем с државом која не издаје грађевинску дозволу за планирану изградњу вештачког језера „7. јули“, у склопу планиране Спортско-рекреативне зоне „7. јули – Стева Писар“.
Држава ни
како не издаје ни грађевинску дозволу за уређење врло вредног археолошког налазишта Дреновац, уза сам ауто-пут, где је планирана изградња археолошког парка.
Шта локална самоуправа чини како би подстакла развој туризма и угоститељства у Општини Параћин?
Општина је израдила урбанистичке планове за туристичке објекте – Сисевац, Грза, Дреновац. Општина се стара да туристички објекти имају приступ водоводу, канализацији и другој неопходној инфраструктури.
Поред тога, Општина стално улаже у уређење јавних простора које посећују туристи, као и сами Параћинци – поставља се имобилијар и ограде на туристичким местима, граде стазе и слично.
Општина Параћин организује и већи број манифестација које привлаче посетиоце из земље и иностранства.
Локална самоуправа много улаже и у промоцију туристичких потенцијала Параћина на специјализованим сајмовима и изложбама и на друге начине. Много је учињено и на едукацији носилаца сеоског туризма из околине, а у циљу унапређења туристичке понуде.
Могу ли се истаћи позитивни примери из области туризма и угоститељства у Општини?
Пре свих, истакао бих нови хотел „Орбис“ у Параћину. Поред поменутог, признање заслужује и предузетничку радњу „А.М.Р.“ из Параћина која је обновила и води хотел „Петрус“ у центру града, а завршава и изградњу етно села крај ауто-пута. Предузеће „РМ“ из оближњег села Стубица је предузело велике инвестиције у Сисевцу, а и у Грзи инвеститори проширују постојећи и граде нови хотел.
Заинтересовани оптимистичним одговорима председника Општине, затражили смо податке о туризму и угоститељству у Параћину од Славке Јовановић, начелнице управе за пољопривреду и локални економски развој.
Тако смо сазнали да у параћинској комуни тренутно има једанаест категорисаних објеката у којима се може преноћити, с укупно 372 лежаја. Од наведеног броја, 54 лежаја се налазе у излетишту Сисевац, а 100 лежајева у Грзи. Поред тога, још два угоститељска објекта, с укупно 95 лежајева, су у поступку категоризације.
У Параћину и околини постоји већи број ресторана, кафана, кафића, посластичара и других објеката који пружају угоститељске услуге.
Овде послује седам туристичких агенција, од којих две нуде аранжмане посете Параћина и околине уз стручне водиче и друге пратеће услуге.
Према речима начелнице Јовановић, туризам и угоститељство заузимају треће место у структури привреде Параћина, иза индустрије и пољопривреде, али испред трговине.
Начелница за пољопривреду и локални економски развој с поносом истиче број ноћења туриста у Параћину и околини. Током 2015. године, било је нешто више од осам хиљада ноћења. Број ноћења туриста је 2016. године порастао на око десет и по хиљада. Прошле, 2017. године, овде је ноћило 13 300 туриста, за око 63% више него две године раније!
О туристичкој понуди Параћина, распитали смо се код Аљоше Глигоријевића, вршиоца дужности директора локалне Туристичке организације.
Директор нам, с пуном посвећеношћу, говори о прелепим излетиштима Грза и Сисевац, манастирима Лешје и Свете Петке у селу Извор, о еколошком и сеоском туризму, о напорима да се туристи у транзиту задрже организованим обиласцима града и околине, а похваљује две туристичке агенције које доводе туристе у Параћин.
Притом сазнајемо и детаље мало познате јавности.
Убрзо ће Параћин добити свој бренд, и то у области посластичарства: „Васина торта“. Васина Торта је посластица добро позната у Србији. Међутим, ретко ко зна да је ову посластицу осмислила једна Параћинка давне 1908. године, а као знак захвалности, никоме другом, већ свом зету. Наиме, господин зет, познат као Васа Чокрљан, је 1908. године запао у озбиљну невољу. Очекивао је, са женом Јеленом, принову, али у великом страху – лекари су се озбиљно плашили да ће порођај коштати живота и мајку и дете. Зет Васа није жалио врмена, новца ни труда, већ је супругу одвео у Беч, код најбољих лекара. Тако су Васа и Јелена добили крупно и здраво дете у Бечу, а захвална ташта је за зета Васу осмислила Васину торту.
Директор Глигоријевић нас упознаје даље с туристичком понудом Параћина, а истиче бројне манифестације које ће се овде одржати током текуће године: Арт фест, Мото скуп, јубиларни двадесети Међународни сајам привреде, а нарочито Крстовданске свечаности у месецу септембру.
На крају, шта друго да поручимо читаоцима, сем онога што се само из текста намеће.
Посетите Параћин, нећете се покајати!
Драгана Костић
Фото: Љ. К.
(Израду овог медијског садржаја суфинансирала је општина Параћин. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају ставове органа који је доделио средства)
