BG

Ваљево – једино место у Србији са Центром за вантелесну оплодњу при општој болници

 

У Србији постоји пет универзитетских градова, а у њима постоје и универзитетски клинички центри. Ови центри, наравно, имају водећу улогу у српском здравству и носиоци су терцијарног нивоа здравствене заштите становништва.

Супротно устаљеном реду, Ваљевци су у здравственој заштити начинили крупан корак и обезбедили себи, у једном делу, здравствену заштиту на највишем нивоу, упркос томе што у Ваљеву не постоји државни универзитет, нити медицински факултет, па ни универзитетска клиника.

У Ваљевској болници постоји Центар за вантелесну оплодњу, један од пет у систему јавног здравства у Србији.

Центар се налази у самој Болници, на седмом спрату болничке зграде, а нас дочекује Бранко Будимировић, доктор медицине, специјалиста гинекологије и акушерства, субспецијалиста за фертилитет и стерилитет, шеф одсека за биомедицински потпомогнуту оплодњу.

Вођа тима за вантелесну оплодњу спремно одговара на наша питања.

Када је настао и како се развијао Центар за вантелесну оплодњу „Академик Војин Шуловић“ Опште болнице Ваљево?

„Екипа Центра за вантелесну оплодњу у Ваљеву испред паноа с фотографијама беба чијем зачећу су медицински помогли“

Пројекат вантелесне оплодње у Ваљеву потиче из 2002. године, када су одређене смернице и стратегија заснивања вантелесне оплодње, нарочито у делу едукације и обуке кадра.

До 2009. године, завршене су неопходне едукације кадра који се бави вантелесном оплодњом, а Центар је основан децембра 2012. године, уз доста проблема.

Оснивање Центра је Град Ваљево здушно подржао, али се тако нешто не може рећи за све структуре.

Први пацијенти су примљени у јануару 2013. године, а прве бебе су рођене, наравно, у септембру исте године.

У Центру се, од почетка рада, примењују сви методи, како налаже струка и како је одређено прописима из ове области. Рад је потпуно организован у складу с препорукама Европског удружења за хуману репродукцију.

Како је данас организован Центар за вантелесну оплодњу? Које је његово место у систему здравства?

Центар за вантелесну оплодњу постоји у оквиру Опште болнице Ваљево, као организациона јединица гинеколошко-акушерске службе под називом Одсек за биомедицински потпомогнуту оплодњу.

Прихватамо пацијенте чије лечење финансира Републички фонд за здравствено осигурање, али и пацијенте чије се лечење плаћа на други начин.

Често лечимо пацијенте о трошку локалних самоуправа у Србији (Лајковац, Осечина, Ваљево, Чачак, Ужице, Шабац, Краљево, Зрењанин и друге) или о трошку синдикалних организација.

Има пацијената који сами сносе трошкове лечења.

Колико запослених и којих струка има Центар за вантелесну оплодњу?

У Центру ради један гинеколог (управо Бранко Будимировић) и две докторке које су клинички ембриолози с лиценцом Европског удружења за хуману репродукцију – Јасна Живановић и Мирка Ђорђевић. (Лиценце су стечене у Барселони и у Женеви.)

Рад једног клиничког ембриолога се плаћа из средстава које обезбеђује држава, а другог из средстава које обезбеђује Град Ваљево.

Имамо и четири медицинске сестре, а главна сестра Одсека је Мирјана Јовановић, специјалиста струковне медицине, сестра бабица. Две медицинске сестре примају плате из државног, а две из локалног буџета.

Да ли у вашем центру постоје листе чекања? Колико траје процедура од доласка пацијента у Центар за вантелесну оплодњу до спровођења поступка?

Код нас нема листе чекања. Од прошле године, у Србији вантелесну оплодњу раде и приватне ординације, тако да су пацијентима на располагању пет државних и једанаест приватних установа где могу покушати вантелесну оплодњу.

Наведено није променило прилив пацијената у наш Центар, радимо пуним капацитетом, тражили смо од Фонда да нам одобре лечење још тридесет парова ове године да не би дошло до загушења и формирања листе чекања.

Пацијенте прихватамо и почињемо с лечењем у року од два до три месеца од када се јаве.

Да ли постоји граница у старости пацијената који код вас могу да изврше покушај вантелесне оплодња?

Републички фонд за здравствено осигурање финансира вантелесну оплодњу до 42. године живота жене, медицински се може покушати до 44. године.

Међутим, преко 40. године живота пацијенткиње, вероватноћа успеха је много мања.

За мушкарце нема старосне границе.

Колико су година имали најстарији супружници који су у вашем Центру успели да добију потомство?

Најстарија пацијенткиња, лечена у Центру, породила се са 44 године и десет месеци старости, али мора да буде потпуно јасно да је такав порођај нешто што се врло ретко дешава.

„Екипа Центра за вантелесну оплодњу у Ваљеву испред паноа с фотографијама беба чијем зачећу су медицински помогли“

Које услуге пацијентима пружа Центар за вантелесну оплодњу?

Центар за вантелесну оплодњу пружа услугу интраутерине инсеминације жене, што је поступак који се, по правилу, покуша пре вантелесне оплодње.

Спроводимо поступак вантелесне оплодње, како нам и име каже.

Поред наведеног, вршимо замрзавање ембриона, замрзавање јајних ћелија и замрзавање сперматозоида, у чему смо пионири у Србији.

Услуга замрзавања прекобројних ембриона се врши приликом вантелесне оплодње жене.

Када дође време да се ембриони врате у тело жене, врате се они најквалитетнији, а остали се замрзну и тако могу да се чувају до пет година.

Најчешће се пацијенти врате у наш центар када прође око годину дана од рођења прве бебе и тада се употребе замрзнути ембриони који се врате у тело жене.

Уколико поступак не успе и не дође до трудноће, може се поново покушати после два месеца – поново се одмрзну ембриони и врате у тело жене. Вероватноћа успеха са свежим и са замрзнутим ембрионима је потпуно иста. Дуго смо спроводили овај поступак као једини у земљи.

И сада једини у Србији спроводимо нови метод замрзавања јајних ћелија, с чим смо почели прошле године. Пре око три месеца, родила се прва беба из јајне ћелије замрзнуте и одмрзнуте у нашем Центру.

Колико пацијената користи услуге Центра за вантелесну оплодњу? Како се тај број кретао у претходном периоду?

За поступак вантелесне оплодње, примамо између 250 и 300 парова годишње.

На почетку свог рада, 2013. године, имали смо 103 пара, следеће 2014. године имали смо 133 пара, а наредних година се број усталио на преко 250 парова.

Уколико бројимо и друге услуге које пружамо пацијентима (инсеминација, замрзавање и одмрзавање ембриона, јајних ћелија и сперматозоида и друго), број пацијената током године се креће око хиљаду парова.

Каква је структура пацијената Центра за вантелесну оплодњу – по старости, материјалном статусу, образовању? Одакле долазе пацијенти; има ли странаца?

Структура наших пацијената је врло разнолика.

Имали смо брачни пар који се издржава сакупљањем старог папира као секундарне сировине, а имали смо и брачни пар доцената на универзитету.

Долазе нам пацијенти из целе Србије, имали смо парове и из удаљених места – из Бора, Пирота, Косовске Митровице, Новог Пазара, Суботице.

Долазе пацијенти из иностранства, али парови у којима је бар један члан у вези са Србијом.

Имали смо парове из Немачке, Швајцарске, Словеније, али и из Русије, САД, Аустралије и других далеких земаља. Овде је лечење неплодности знатно јефтиније него у поменутим земљама.

Скренуо бих пажњу на старосну структуру пацијената. Долазе нам све старији и старији парови. То је врло погрешно. О потомству треба мислити на време, у репродуктивно најбољем добу живота.

Какви су успеси, до сада, остварени у лечењу неплодности у Центру?

Задовољни смо досадашњим резултатима, деца се рађају помоћу свих поступака које примењујемо.

Успешност највише зависи од старости пацијенткиња.

Како се финансира рад Центра? Да ли пацијенти сносе трошкове лечења?

Центар је формиран ентузијазмом и личним ангажовањем појединаца.

Материјална средства су обезбеђена из кредита, на лизинг, помогла је локална самоуправа, удружења грађана и појединци добре воље.

Учешће државе, финансијско, организационо или кадровско, потпуно је изостало.

Шта поручујете паровима који желе да имају децу?

Парови који, након годину дана заједничког живота, не постигну трудноћу, треба да се обрате лекару. Не треба чекати позне године живота.

Парови који желе да имају децу, морају да буду упорни, одлучни и истрајни.

Имали смо пример пацијенткиње која се десет година лечила покушавајући да добије дете, прошла је кроз две неуспеле трудноће и једну озбиљну операцију, прошла је и кроз безброј брачних трзавица, а сада – очекује бебу.

Желимо пуно успеха у племенитом раду доктору Будимировићу и његовим сарадницима, а имамо и једно питање.

Питање није упућено нашем саговорнику, већ властима и читавој јавности: „Како то да, у једном невеликом Ваљеву, може да постоји Центар за вантелесну оплодњу у јавном здравству, а таквог центра нема, рецимо, у Суботици, Лесковцу или Смедереву?“.

Ваљево, октобар 2018. године

Текст и фото: Љубомир Костић

(Израду овог медијског садржаја суфинансираo је Град Ваљево. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају  ставове органа који је доделио средства)

 

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh