Novosti online

Ванредни избори на тесту ММФ

Мисија Међународног монетарног фонда предвођена Џејмсом Руфом данас стиже у посету Србији. Иако је раније било планирано да у периоду од 18. до 26. фебруара званичници Фонда дођу у четврту контролу аранжмана из предострожности, према сазнањима „Политике” ова посета вероватно може бити техничке природе. Разлог за то су најављени ванредни парламентарни избори.

У контексту преговора са ММФ-ом, тај разлог није политичке, већ техничке природе. ММФ, наиме, не разговара са владом која је у техничком саставу. Иако је наша влада још у пуном мандату, због најављених избора званичници Фонда неће моћи након завршене ревизије да договоре конкретне услове које Србија мора да испуни да би Борд директора ММФ-а усвојио четврту ревизију.

И док ће карактер ове посете бити дефинисан у наредним данима, за преговарачким столом ће овога пута највише бити речи о рационализацији јавног сектора и реформи јавних предузећа. У том делу се највише касни. Према договору са Фондом, план је био да се број запослених у јавном сектору смањи за 15.000 до краја јануара. То није учињено. Такође, ММФ је поставио рок влади да до 31. децембра усвоји план финансијског реструктурирања „Србијагаса”, који је припремио независни консултант. Како сазнајемо, овај документ је у завршној фази, али га чланови кабинета премијера Вучића још нису усвојили.

Напретка нема ни када је реч о реструктурирању ЕПС-а. До Нове године требало је да се усвоји допуна Колективног уговора овог предузећа којом се уређује примена плана рационализације која укључује и смањење броја запослених за 1.000 радника годишње. Директор ЕПС-а Александар Обрадовић још није постигао договор са синдикатима, а у преговоре су укључена и три министарства: ресор енергетике, привреде и финансија. Камен спотицања је, како кажу наши извори, износ отпремнина. Синдикати ЕПС-а тражили су да радницима који напуштају фирму буду исплаћене отпремнине попут оних у „Телекому” (1.000 евра по години стажа). Руководство компаније на тај услов није могло да пристане.

Када је реч о обавезама из финансијског сектора, влада касни и са усвајањем трогодишњег бизнис плана за Поштанску штедионицу. Нацрт закона о овлашћеним проценитељима за процену вредности некретнина, који ради Министарство финансија у завршној је фази, кажу наши извори. Очекује се да га влада усвоји наредних дана. Министарство привреде испоштовало је свој део договора када је реч о решавању судбине седам од 17 стратешких предузећа у реструктурирању.

Дакле, чланови нашег преговарачког тима мораће да смисле добро оправдање за све пробијене рокове. Ипак, оно што и овога пута може све да баци у засенак, јесте буџет, јер је дефицит на крају године био мањи од плана.

За пролазак претходне треће ревизије – Србија је морала да испуни пет услова. Први и основни био је усвајање буџета за 2016. годину. Наша обавеза је била и да Министарство финансија уради Нацрт закона о финансирању локалне самоуправе. Овим прописом, уместо досадашњих 80 одсто прихода од пореза на зараде, општинама треба да остане 50 одсто.

Следећи захтев односио се на отпуштања. С обзиром на то да је држава, како је сама известила Фонд у званичној преписци, до краја септембра број запослених у јавном сектору смањила за свега 4.200 људи, ММФ је сада тражио да власт покаже већу одлучност када је о овом проблему реч. Захтевао је да влада усвоји документа на којима је прецизно наведено колико је прекобројних у ком ресору. Још један од услова био је да се дефинишу јасни критерију за ангажовање независне ревизорске куће која би требало да процени финансијску ситуацију у којој се „Србијагас” налази, али и да предложи конкретне мере за финансијско реструктурирање. На крају – један од услова био је и измена Закона о пољопривреди којим се смањују субвенције.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh