Novosti online

Ваздух у Нишу међу најзагађенијим у Србији, решење ни на видику

Мерења Агенције за заштиту животну средину показују да је Ниш ове зиме један од два града са најзагађенијим ваздухом у Србији. Концентрације суспендованих честица ПМ10 у ваздуху појединим данима премашивале су 200 микрограма по метру кубном, што је четири пута више од дозвољене вредности.

Сличне концентрације ПМ10 честица забележен су још једино у Ваљеву, док је у свим осталим градовима присуство ПМ10 честица далеко мање.

Грађани Ниша озбиљно су забринути због загађења ваздуха, а и стручњаци потврђују да разлога за бригу има. Међутим, надлежни у Институту за јавно здравље у Нишу и Секретаријату за заштиту животне средине тврде да ситуација није гора него претходних година и да нема разлога за „претерану” бригу.

Сви су сагласни да загађење ваздуха потиче из ауспуха и димњака, међутим најаве неке конкретне мере за смањење загађења за сада нема.

Ваздух у Нишу, поручују стручњаци, биће чистији уколико се пре свега озбиљно ради на топлификацији и гасификацији, али ће то бити тешко уколико се не смањи цена гаса и цена топлотне енергије коју наплаћују нишка градска топлана.

Секретаријата за заштиту животне

Секретар градског Секретаријата за заштиту животне средине Ивана Крстић казала је да град Ниш уназад „осам до десет година” прати квалитет ваздуха и из резултата мерења се види да су вредности ПМ честица искључиво повећане у зимским месецима, док се оцена квалитета ваздуха даје једино на основу резултата на годишњем нивоу, а они су задовољавајући.

„Осим ПМ честица пратимо оксиде сумпора, оксиде азота и чађ и тих супстанци нема у прекограничним вредностима. Резултати анализа за 2018. годину такође показују да у суспендованим честицама ПМ10 готово и да нису присутни арсен, кадмијум и никл, док је олова било у врло ниским концентрацијама”, изјавила је Крстић.

Она је казала да је град Ниш прошле године издвојио 5,5 милиона динара за набавку анализатора ПМ честица који је постављен на мерној станици код школе „Свети Сава”, тако да четири станице сада мере концентрацију тих честица у граду.

„Обавеза сваког загађивача је да мери емисију гасова и да податке доставља Секретаријату. Ми смо ту да објавимо катастар са највећим загађивачима. Наши подаци говоре да се тренутно индивидуални ложиштима загрева 50 одсто домаћинстава, 30 одсто становништва у Нишу је прикључено на градску топлану, један одсто на гас, док остали за грејање користе електричну енергију и друге видове грејања. У граду постоји велики број установа које за грејање још користе лож уље, мазут и угаљ. То су јако велики загађивачи. Велики загађивач је саобраћај, а немамо индустрију која загађује ваздух”, изјавила је Крстић.

Директор Института за јавно здравље Миодраг Стојановић рекао је да су суспендоване честице минулих дана дошле у жижу јавности не без разлога, али не и са „превеликим разлогом за бригу”.

„Суспендованих честица увек има у ваздуха, али је срећа у несрећи што се 99 одсто честица које удахнемо задржавају у горњим дисајним путевима и издахом се избаце, а један посто честица може да допре до алвеола. Ефекат по здравље ће имати више код осетљиве популације, код деце, трудница и код људи који имају респираторне или васкуларне болести”, изјавио је Стојановић.

Према његовим речима Институт за јавно здравље Ниш од 1965. године контролише квалитет ваздуха, а од 2011. контролу суспендованих честица.

„Средње годишње вредности ПМ честица од 2011. године до 2018. године износиле су од 46,9 микрограма по метру кубном до 55, 6 микрограма. Максимална измерена концентрација ПМ честица била је 257 микрограма, а најнижа 8,2 микрограма. Концетрације ПМ честица повећане су у сезони ложења, од октобра до марта. Аерозагађење и квалитет ваздуха се, међутим, не оцењује на основу тренутних вредности, него на основу просечних вредности које се мере за дан, односно за једну годину. Уколико неко пита да ли у овој години има више разлога за панику него у 2011. или 2012. години, мој лични став је да нема. Ваздух није загађенији у односу на претходне године. Да ли треба да буде бољи? Свакако, да”, изјавио је Стојановић.

Према његовим речима главни извори ПМ честица у Нишу су ауспуси и димњаци и у том правцу треба усмерити мере за побољшање квалитета ваздуха. Институт је, додао је Стојановић, граду доставио бројне мере које се односе на најразличитије теме.

„Један од предлога односи се на урбанистичке планове и на јасно дефинисање стамбених, зелених и индустријских зона. Врло је битно да се приликом пројекције саобраћајница сагледају руже ветрова јер Ниш на жалост нема повољан географски положај и струјање ветрова и ваздуха је често врло слабо. Топлана је углавном прешла са мазута на гас, али имамо проблем индивидуалних ложишта. Дали смо предлоге за топлификацију и гасификацију. Једна од препорука је регулисање градског саобраћаја и саобраћаја уопште. Једно од најбољих решења било би када би уместо аутобуса са моторима са унутрашњим сагоревањем имали аутобусе на струју”, изјавио је Стојановић

Он је додао да се са проблемом загађења ваздуха суочава цео свет, а не само Ниш и да нико не може да очекује да се тај проблем реши „прекосутра”.

Честична загађења одговорна за настанак респираторних, кардиоваскуларних и имунолошких болести

Професор факултета Заштите на раду Амелија Ђорђевић истакла је да загађење ваздуха није нешто што се у Нишу дешава тренутно, већ је присутно годинама уназад.

Према њеним речима, концентрације суспендованих честица протеклих година нису прелазиле само граничне вредности већ и толерантне вредности од 70 микрограма по метру кубном ваздуха, а толерантне вредности не смеју се прекорачити ни један једини дан.

„Научно је доказано да су честична загађења као што је ПМ 10 и ПМ 2,5 одговорна за настанак не само респираторних и кардиоваскуларних болести, већ и за појаву одређених имунолошких болести, да имају утицај на појаву болести ендокриног система, а свакако и на појаву канцерогених болести”, изјавила је Ђорђевић.

Како је казала Ђорђевић, тренутни распоред мерних места у Нишу не одражава стварно стање концентрација и уколико би имали адекватну мрежу мониторинга могли бисмо да имамо и негативније резултате квалитета ваздуха него сада.

Целокупна слика загађења ваздуха у Нишу, додала је она, не може да се добије основу резултата са четири мерна места, а није адекватан и избор супстанци које се прате. Према њеним речима у граду се више не прате концентрације угљен моноксида у ваздуху, а праћене су до 2012. године и имале су изузетно високе вредности.

„Проблем загађења мора и може да се реши, али је потребан мултидисциплинарни приступ. Да би смо могли да се боримо за смањење концентрације честица морамо да урадимо и добар катастар загађивача. Када будемо знали који су извори доминантни и који извори доприносе загађењу ваздуха, можемо предузети и адекватне мере за смањење емисије и дифузију честица и другог загађења. Тренутно не постоји контрола трошења фосилних горива, можемо само да претпоставимо да највећи број домаћинстава користи огревно дрво. Од 14 топлана колико их има градска топлана солидан је број оних које још користе мазут”, изјавила је Ђорђевић.

Она је казала да информисање грађана мора да буде побољшано и да становништво мора да добија упозорења како треба да се понаша када су повећане концентрације ПМ честица у ваздуху.

Представница еколошке организације „Зелени кључ” Оливера Милошевић истакла је да проблем загађеног ваздуха не може да се реши преко ноћи, али да са решавањем тог проблема мора хитно да се крене.

„Решење треба тражити у добром управљању саобраћајем, у преласку на обновљиве изворе енергије, у гасификацији, озелењавању сваког јавног простора где год је то могуће и где то урбанистички планови дозвољавају. Решење је и укључивању што већег броја грађана у одлучивање и информисања. Један врло мали проценат грађана је сада упознат са еколошким проблемима”, истакла је Милошевић.

Опасност од чађи и током лета

Пулмолог Завода за плућне болести Саша Јовановић казао је да повећане концентрације честица ПМ10 представљају опасност за здравље људи, нарочито за ризичне категорије становништва.

„Чврсте честице, нарочито кисели оксиди, реагују међусобно и са воденом паром у ваздуху, а приликом удисања оштећују слузокожу дисајних путева. На тај начин је олакшан продор различитих вируса, нарочито вируса грипа, тако да ми у Заводу имамо из дана у дан све већи број пацијената код којих је дошло до погоршања хроничне болести, пре свега бронхијалне астме и хроничне опструктивне болести плућа, али и пацијената са грипом, вирусним респираторним инфекцијама и акутним бронхитисом”, изјавио је Јовановић.

Према његовим речима, честице чађи представљају опасност за здравље људи и током пролећа и лета.

„Честице чађи које настају сагоревањем дизел горива у аутомобилима лепе се у ваздуху за честице полена и имају корозивни ефекат, нагризају слузокожу дисајних путева. На местима где долази до оштећења на слузокожи полен продире и има много бржу и много јачу алергијску реакцију него да није тог синергистичког дејства”, нагласио је Јовановић.

Фине и ултрафине суспендоване честице величине 2,5 микрона и 0,1 микрона, додао је Јовановић, представљају још већу опасност за људско здравље од честица ПМ10 јер могу да дођу до најдубљих делова плућа, до малих дисајних путева и до алвеокапиларне мембране.

Јовановић је казао да је најбоља превентива, док проблем загађења не буде решен, да грађани, посебно осетљиве категорије становништва остану у својим кућама када су повећане концентрације ПМ честица, а то је углавном у раним јутарњим и касним вечерњим сатима.

Уколико ипак морају напоље, додао је Јовановић, потребно је да носе шал или маску преко лица, по могућству нано маску која има нешто бољу моћ филтрације, мада не постоји апсолутна заштита, преноси Бета.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh