Српски пчелари прошле године донели су Србији готово двоструко више новца него извозници јунећег и говеђег меса заједно. На тржиште ЕУ, Америке, Канаде… извезено је меда у вредности од 9,6 милиона долара док је пласман ове две категорије меса збирно вредео око 5,6 милиона долара. Гајење пчела постао је тек пре неколико година исплатив и масован бизнис који по, тврдњи произвођача, може да донесе више него пристојну зараду. За само годину дана број кошница увећан је за око 200.000 (тренутно их је око 870.000). Шта је утицало на ово изненадно интересовање за пчеларство?

– Пре свега добра прилика да се заради. Извозно тржиште нам се полако отворило, а и пчелари су преко неколико својих организација успели да се удруже и обезбеде организовани откуп. И прошлогодишња цена од 4,5 евра по килограму, за најтраженији багремов мед, била је повољна за произвођаче и подстакла извоз – каже Србислав Видојевић, председник Групације за пчеларство у Привредној комори Србије.

Стручњаци предвиђају раст профита у пчеларству и раст потражње. Они процењују да би Србија у наредних неколико година могла да утростручи извоз и повећа број кошница на 1,2 милиона. Мед произведен у Србији је квалитетан, али као и већину стратешких пољопривредних производа извозимо га готово само у ринфузу.

– То је штета али тренутно не може другачије. За сада је најважније да одржимо цену багремовог меда на око три евра јер је то граница исплативости и мотив младим људима да се укључе у посао. Следеће је извоз упакованог меда, стварање бренда и поверења код иностраних потрошача – истиче наш саговорник.

И док пчелари бележе успех, прогнозе за сточарство нису ни мало оптимистичне. Србија има дозволу да на тржиште ЕУ извезе годишње 8.875 тона јунећег меса, такозваног „беби бифа”, најквалитетнијег и најскупљег меса које је тешко произвести а чија цена достиже 450 до 600 долара по тони. Прошле године успели смо на ово тржиште да пласирамо тек 315 тона, а стручњаци страхују да ће наредних година резултати бити још лошији ако се нешто не предузме.

– Држава води погрешну политику. Стаје су нам празне, а са друге стране имамо три милиона свиња и не знамо шта ћемо са њима. Наша перспектива није свињарство, већ узгој јунади – истиче Бранислав Гулан, аграрни аналитичар. Он каже да је пре неколико година присуствовао састанку са представником ЕУ за сточарство где је Србији отворено поручено да би Унија могла да гарантује наредних 50 година пласман по 50.000 тона „беби бифа”.

– Чак су нас повезали и са представником за овај део Европе. Њега сам касније неколико пута питао да ли га је неко контактирао из Србије и он ми је рекао – „никада нико”, истиче саговорник „Политике”.

Иначе у време бивше Југославије на европско тржиште извозили смо 50.000 тона „беби бифа”, а само из Србија чак 30.000 тона. Највећи произвођачи били су пољопривредни комбинати у сарадњи са породичним газдинствима који су нестали и распродати у транзицији, а наша главна извозна тржишта били су Италија и Грчка.

——————————————————————–

Од 150 кошница се пристојно живи

Четворочлана породица која се озбиљно бави производњом меда у 150 кошница од тог посла може пристојно да живи, тврде стручњаци. Почетна улагања, према рачуници „Политике”, ипак нису тако мала. За куповину кошнице (пчела и опреме) потребно је издвојити 170 евра. Ако се узме процена пчелара да се данас рентабилно послује са најмање 100 кошница долазимо до износа од око 17.000 евра.

– Али неко ко тек улази у посао не мора одмах да инвестира толико новца. Довољно је да прве године набави 10 или 20 кошница и рецимо 20 пчелињих друштава. Па наредне још толико а из сопствене производње обезбеди нове ројеве што је много јефтинија варијанта – каже Видојевић. Он истиче да већ следеће године средства почињу полако да се враћају, што је реткост у било ком другом послу у пољопривреди. Већ у трећој години тај пчелар ће, додаје, имати солидан приход – око 15 до 20 килограма по кошници. Онај ко има сто кошница може да произведе око две тоне меда што је (по цени од три евра по килограму) приход од око 6.000 евра.

– Трошкови су око 30 одсто, све преко тога је зарада – каже наш саговорник.