Горња Трепча – Благодарећи замисли почасне председнице Кола српских сестара Савке Гојковић из Новог Сада и вољи мноштва приложника, између две бањске липе постављен је и освештан Споменик баби Вишњи. О Сретењу, откривајући тај белег у Горњој Трепчи, председница Народне скупштине РС Маја Гојковић поручила је да је то „почаст жени која је исписала велике странице наше државе”.
– Исказујемо поштовање мајци кнежева, жени која је у овим крајевима позната као баба Вишња. Многи историчари кажу да је баба Вишња била управо из овог села, зато је споменик и постављен овде. Народ је памти и као родоначелника династије Обреновић и први пут у историји нашој неко је устао да подигне белег жени која је изнедрила и одгајила кнежеве. Хвала баби Вишњи која је успоставила славну династију и људима који су подржали градитеље споменика – беседила је Маја Гојковић, чија породица је коренима такође из овог села испод Вујна и Буковика.
Она је нагласила да је „судбина наше државе стално преплитање тежњи наших великана да направе модерну државу са плановима великих сила које су увек имале друге намере за нас и наше просторе”, и додала:
– Морамо да чувамо тренутке наше историје, да будемо поносни на сваку њену страницу, али и одлучимо да нас ништа више у будућности не дели. Ни ко воли коју династију, ни ко је каквог политичког опредељења, већ да заједно градимо Србију као савремену заједницу.
Пригодно слово на свечаности држала је и Савка Гојковић, присећајући се да је у Горњу Трепчу први пут дошла пре шест деценија.
– Срећна сам што се споменици подижу женама, краљици Драги Машин и кнегињи Љубици, а сада ево и баби Вишњи. Желим да све што чинимо буде себи на част, а своме народу на дику – казала је Савка Гојковић.
Занимљиво је да су све три речене, знамените Српкиње, удате у Обреновиће, рођене у селима овог краја. Каснија супруга краља Александра Обреновића, Драга Луњевица, пореклом је из првог села до Горње Трепче, а Милошева жена Љубица (Вукомановић) родом је из Срезојеваца, недалеко.
Белег баби Вишњи начињен је од камена из рудокопа манастира Вујан, а чин освећења обавио је архимандрит Јован Никитовић, игуман те богомоље. Споменик је исклесао Миломир Стојић и уредио одмориште крај њега, по нацрту архитекте Зденке Радовановић, уз подршку Атомске бање у Горњој Трепчи, месне заједнице овог села и АМСС осигурања из Београда. Први венац положио је Предраг Јаковљевић из Крагујевца, потомак Обреновића.
Редове за плочу саставила је Милица Баковић, из чачанске библиотеке, трудећи се, вели, да „буду у част бабе Вишње и у славу свим српским мајкама које су сачувале огњишта, а да постану препознатљиви на културној карти Србије”. Они гласе: „Мајци Вишњи из Трепче – родоначелници Династије Обреновић 1815. оснивачима нововековне Србије почев са Милошем Обреновићем као и мајкама српских родољуба из минулих времена. Са поносом и поштовањем, мештани Трепче и Атомске бање 2015.”
У животопису Вишње Урошевић, мајке кнеза Милоша, познатије под именом баба Вишња (? –1817) нису сачувани тачно презиме, место и датум рођења. Радомир М. Илић у студији „О љубићским селима – Антропогеографска проучавања” (Српски етнографски зборник, Српска краљевска академија 1903) бележи да је рођена у селу Доња Трепча, у засеоку Орловак, у породици Урошевић. А по неким усменим предањима Вишња је рођена у селу Горња Горевница или Горња Трепча и презивала се Гојковић.
Године 1765. удала се за Обрена Мартиновића, у Брусницу код Горњег Милановца, и с њим имала троје деце: Јакова (? – 1811), Милана Обреновића (? – 1810) и Стану. Обрен је умро око 1780. после чега се удова преудала за Теодора Михаиловића из Горње Добриње код Пожеге, и са њим изродила три сина: Милоша (1780–1860), Јована (1787–1850) и Јеврема (1790–1856). Теодор је умро 1802. године. После неког времена, Јаков и Милан позвали су себи у Брусницу мајку Вишњу са децом из другог брака. Иако од другог оца, Милош, Јован и Јеврем усвајају презиме своје полубраће по мајци Обреновић, с тим да се њима на презиме Обреновић додаје и Теодоровић, по њиховом оцу.
До Првог српског устанка Јаков и Милан Обреновић су се бавили трговином стоком, а у тај посао су увели и свог полубрата Милоша.
Баба Вишња је умрла 18. јуна 1817. године, и сахрањена је у дворишту манастира Враћевшница у близини Горњег Милановца, где јој је подигнут споменик 1901. године. Насеље Вишњица у Београду носи име по баби Вишњи као и једна улица у Београду која је тај назив добила 1. јануара 1900. године.
