Држава је законом обавезала послодавце да запосленима исплаћују накнаду за превоз уколико не организују сопствени. Taj закон, за сада, не предвиђа да послодавци морају да доказују и да ли је исплаћени новац и искоришћен управо за превоз. Како би републичка акта била прецизнија у овој области и да би се што јасније дефинисала правила, то значи да су потребне измене, а како је јуче навео заменик градоначелника Горан Весић, он ће се и залагати да то буде урађено.

– Мишљење Министарства финансија је јасно. Сваки динар који се раднику исплати за превоз на руке односно када се не купи месечна карта мора да се оправда рачуном да је коришћен за превоз. Држава даје послодавцима могућност да накнада за превоз буде исплаћивана без икаквих пореза и доприноса, па је ваљда је нормално да држава и тражи доказ за шта је потрошен тај новац. То је званично одлука државе објављена у билтену – указује Весић.

Како додаје, доказ да је новац потрошен за превоз може да буде месечна карта за јавни превоз, али не само то, већ и рачун са бензинске пумпе, такси рачун…

– Мишљење Министарства финансија не обавезује послодавце да купују карте за јавни превоз. Они не морају да купе месечну карту запосленом ако се не вози јавним превозом. Али, и ако не купују месечне карте, морају да докажу да је новац исплаћен за превоз коришћен за ту сврху.

Неки послодавци злоупотребљавају ову могућност па ову накнаду укључују у плату чиме варају државу јер не плаћају доприносе, а варају и запослене којима одузимају право на превоз.

Зато ће убудуће послодавац и бити обавезан да доказује да је новац заиста искоришћен за превоз – наводи Весић.

Министарство финансија ово мишљење је донело првог фебруара и њиме се указује да уколико послодавац нема веродостојне исправе на основу којих доказује да је на адекватан начин надокнадио трошак запосленог за долазак и одлазак са рада ти трошкови му се не могу признати као расход.

– У случају да се накнаде за долазак и одлазак са рада не документују веродостојном рачуноводственом исправом, исплате запосленима на име тих трошкова сматрају се недокументованим трошковима – додаје Весић.

У престоници је, како наводи заменик градоначелника, 31. децембра било око 718.000 запослених, а само је око 114.000 куповало маркице.

– Ако се зна да јавни превоз користи 47,9 одсто људи, то значи да се шверцује око 250.000 запослених. Када би они куповали месечне карте, то би било нових девет милијарди годишње за јавни превоз. То је око 350 аутобуса. Уколико би се број продатих претплатних карата повећао само за 100.000, то би значило да би од новонаплаћеног прихода сваке године могло да се купи око 180 нових аутобуса, што би значило да би за четири до пет година могао да се обнови цео возни парк ГСП-а – истиче Весић додајући да зато што се не купују карте град годишње јавни превоз дотира са око 150 милиона евра сваке године, а за те паре могуће је изградити 75 вртића или купити око 800 аутобуса.

– Потребна су и боља возила јавног превоза и поштовање реда вожње. Па зато град и купује нових 210 до 230 аутобуса. Али да би превоз био онакав какав заиста грађани заслужују да га имамо, морају да се купују карте. Градски превоз не ради сам од себе и зато док сам год на функцији у граду ја ћу инсистирати да се плаћа јавни превоз – изричит је Весић.

Мали: Мишљењем се не крше права грађана

Министар финансија Синиша Мали јуче је изјавио да мишљење Министарства финансија о накнадама за превоз запослених ни на који начин не крши права грађана о исплати тих средстава на основу Закона о раду. Како је казао, сада се само тражи да се та накнада оправда ако се добија у новцу.

На питање новинара зашто је Министарство финансија донело то мишљење, да ли се њиме крши Закон о раду, Мали је указао да ће о начину на који ће правдати средства за превоз одлучивати општине и фирме.

– Мишљење није ни на који начин јаче од закона. Такође, Закон о раду није тангиран овим мишљењем, већ закон о одређеним пореским обавезама које треба да се испоштују ако се накнада за превоз даје у новцу. На основу оправдања тих средстава обрачунава се одговарајући порез који треба да иде у државну касу – навео је Мали додајући да се ни на који начин не задире у права која су стечена и дефинисана Законом о раду.

– Једино не желимо да дођемо у ситуацију да буџет Србије трпи зато што одређени порези нису плаћени. А, локалне самоуправе и предузећа нека сами виде на који начин ће то да регулишу. То је обавеза и ревизора. Дали смо мишљење и не улазимо у начин на који ће они то да ураде – навео је Мали.

Он је напоменуо да накнаду не треба да добије неко ко се вози бициклом.