BEOGRAD – Zelena ekonomija može da zaživi i postigne uspeh samo ako svi organi – ne samo državni, već i privredni subjekti i pojedinci daju svoj doprinos, izjavio je danas pomoćnik ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine Aleksandar Vesić naglasivši da se očekuje i da postoje dobri signali da bi poglavlje 27 moglo da bude otvoreno bez dodatnih uslova.
On je na konferenciji „Zelena ekonomija i novi zakonodavni okvir“ u Medija centru u Beogradu rekao da je implementacija propisa i zakona iz ove oblasti veoma važna na tom putu i da će se ovih dana pred Vladom Srbije naći set ekoloskih zakona.
„Neophodan je paket mera, zakonodavni i tržišni mehanizmi, subvencije, takse, uključivanje privatnog sektora, ali i javno-privatno partnerstvo je dobro došlo“, rekao je Vesić.
Vesić je rekao da je tokom skrininga za poglavlje 27 o životnoj sredini Evropska komisija ocenila da je usklađenost Srbije na planu zakona u toj oblasti sa EU 50 odsto, a implementacija ispod 20 odsto.
Vesić je rekao da očekuje da pregovori o poglavlju 27 počnu do kraja godine ili eventulatno sledeće godine i da će verovatno dugo trajati.
Prema njegovim rečima, uskoro se očekuje mišljenje Evropske komisije o postskrining dokumentu za poglavlje 27, i da se očekuje i da postoje signali da to poglavlje može bude otvoreno bez ispunjavanja dodatnih uslova.
Vesić je kazao da se Srbija obavezala da do kraja 2018. godine sva regulativa EU bude transponovana u naše zakonodavstvo kada je oblast životne sredine u pitanju.
On se osvrnuo i na Zakon o inspekcijskom nadzoru ističući da će zahvaljujući njemu biti usposavljen bolji sistem nadzora i kontrole.
Kako je kazao, očekuje se da će se Vlada Srbije do kraja nedelje izjasniti o setu zelenih zakona- izmene i dopune zakona o upravljanju otpadom, zaštiti životne sredine i zaštiti prirode kako bi se u skupštinskoj proceduri našli pre raspisivanja izbora.
Ključne izmene Zakona o zaštiti životne sredine odnose se na osnivanje Zelenog fonda koji će, kako je naveo, biti budžetska linija.
„Osnivanjem ovog fonda na raspolaganju će nam biti određena sredstva koja smo u stanju da isprogramiramo unapred“, objasnio je pomoćnik ministra i dodao da će morati da se radi na programiranju projekata.
Izmene Zakona o upravljanju otpadom pre svega se odnose na prenošenje Direktive EU o otpadu 98/2008, odnosno uređenje prestanka statusa otpada i prepoznavanje nus proizvoda u industriji kao sirovine, rekao je Vesić.
Direktor Republičke Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović rekao je da upravljanje otpadom predstavlja bitan segment u oblasti zaštite životne sredine.
On je naveo da procene Evropske agencije za zaštitu životne sredine za narednih deset godina pokazuju da će se količina generisanog otpada na teritoriji unije povećati pet do sedam puta.
„Moraćemo da se prilagođavamo nastaloj situaciji, a važno je da ulažemo u reciklažnu oblast, kao i da podstičemo sakupljački sektor“ naveo je on.
Projekt menadžer Nemačke organizacije za tehničku saradnju- GIZ Zoran Jakovljev podsetio je da je ta organizacija sa Mnistarstvom poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije nedavno potpisala Sporazum o saradnji na realizaciji projekta „Upravljanje otpadom i otpadnim vodama u opštinama – IMPACT“.
Cilj tog projekta je unapređenje uslova za sprovođenje cirkularne ekonomije, kroz pretvaranje otpada u resurse za ponovnu upotrebu, na nacionalnom i opštinskom nivou.
Planirano je da se pojekat u početku sprovoditi u pet opština – Kuršumliji, Aleksincu, Beloj Crkvi, Svilajncu i Krupnju, a kasnije će se, sprovoditi i u ostalim opštinama.
Foto Tanjug/S. Radovanović, ilustracija
