Финални меч 78. „мартовског лудила“ потпуно је оправдао свој надимак пошто је Виланова титулу студентског кошаркашког првака САД освојила „тројком“ и то уз завршни звук сирене.
И док је половина од 74.340 гледалаца (најефтиније улазнице 400, а најскупље у легалној продаји 5.200 евра) под сводовима „НРГ“ стадиона (има покретан кров, иначе „кућа“ НФЛ лигаша Тексанса) у Хјустону немо стајала, друга половина почела је еруптивно славље.
Када је на 4,7 секунди пре краја акробатском „тројком“, уз противниково ометање приде, Маркус Пејџ Северну Каролину довео у резултатски егал (74:74) чинило се да су продужеци неизбежни.
– Вежбали смо ово сваки дан на тренинзима, нисам морао ништа да им кажем, свако је знао своје место, – сијајући од среће после дуела говорио је Џеј Рајт, тренер Виланове, дан раније проглашен је и за најбољег „учитеља“ сезоне 2015/16.
А „ово“ је изгледало овако. Плејмекер Вајлдкетса, омалени белац Рајан Арсидијаконо, можда ће кошарку некад играти у Европи али и то једва, доказао је да је у универзитетској конкуренцији душа „дивљих мачака“ чији је највећи квалитет старо правило „сви за једног“. Вешто је лопту пренео, мада, истине ради, није био ни добро чуван, приближно до НБА линије за три поена (7,25 м, код америчких високошколаца она је на 6,32 м) и онда је „уручио“ Крису Џенкису. Бек Виланове је у последњи час пре истека регуларног времена шутирао и – остало је историја. На једној страни неверица и туга, на другој бескрајна радост.
Џенкинс се, да до краја живота ништа не уради, овим поготком уписао у листу бесмртника сличних остварења попут Мајкла Џордана (победоносни кош за Северну Каролину против Џорџтауна у финалу 1982.), Лоренца Чајлса („закуцавањем“ милисекунду пре краја 1983. довео је Северну Каролину стејт у победнички транс, а Хјустон у очајање), па Кејта Смарта, Кристијана Лејтенера, Марија Челмерса…
И још у једној ствари живот је по ко зна који пут неодољиво личио на лошу тв „сапуницу“. Џенкинса је 2009. усвојила породица Брит, чији је син Нејт, а Крисов брат „по закону“, јуче бранио боје Северне Каролине. Било би занимљиво видети како ће убудуће изгледати заједнички недељни ручкови…
Виланови је ово друга титула: прву је освојила 1985. савладавши Џорџтаун са 66:64. Од резултата је неупоредиво више остала упамћена невероватна прецизност (чак 78,1 одсто) тадашњих Вајлдкетса. Али, снага колектива и сигурна рука је очигледно нешто на чему се деценијски инсистира на овом не тако великом (тек нешто више од 10.000 студената) приватном католичком универзитету из предграђа Филаделфије. У Националној спортској асоцијацији колеџа (НКАА) надмеће се 351 универзитет са око 4.300 кошаркаша. Каријеру у НБА од тог броја успе да настави тек око један одсто. Када је Виланова у питању, процентуално то би било негде око занемариљивих, рецимо, 0,0004. Нешто у најјачој кошаркашкој лиги значе имена некадашњих студената Виоланове Кајл Ловри, Ренди Фој и Мајкл Бредли, и ту је крај. И обрнуто. Од играча са Северне Каролине (шампион пет пута, последњи ловор 2009.) „пршти“ на све стране: Џордан, Џејмс Ворти, Сем Перкинс, Антоан Џејмисон, Фил Форд (кошаркашку репрезентацију Југославије „завио је у црно“ на Олимпијским играма 1976. у Монтреалу), итд.
Први пут финале је преношено на „плати па гледај“ телевизија, националном кабловском оператеру ТБС, али и бесплатно на рекордних 12 платформи свих медисјких гиганата у САД.
Ипак, задовољно су руке трљали представници крупног капитала пошто је утакмица била једно од три најбоља икад одиграна финала и прелиминарни резултати кажу да је тв рејтинг био огроман. Последњи тв уговор (од 2014. до 2024.) који тв мреже ЦБС и ТНТ имају са НКАА (по сезони око 850 милиона евра) износи око девет и по милијарди евра. У стартна два кола турнира са 64 екипе у „костуру“ цена рекламног простора од 30 секунди била је 95.000, у четвртфиналу око 750.000, а у полуфиналу око милион евра, док се за полуминутни спот у финалу плаћало око 1.500.0000 евра. То је једино мање од Супербоула (више од четири милиона евра), али знатно изнад прошлогодишњег НБА финала (490.000) и светске безбол серије (470.000), као и од Олимпијских игара у Лондону 2012. (600.000) и Мундијала у Бразилу 2014. (пола милиона евра).
И док студенти аматери не зарађују ништа (кад универзитет ухвате у недозвољеном финансирању казне су драстичне) капу су и те како накривили њихови главнокомандујући са клупе. Овогодишњи упросечен „лични доходак“ свих 64 тренера је око 1.254.000 евра (са око 5,8 милиона евра највише зарађује Џон Калипари из Кентакија) и већи је од колега из хокејашке НХЛ (1.200.000 евра), али мањи и од НБА (2.200.000) и од америчког фудбала (НФЛ) – 2.300.000 евра.
У кладионицама Лас Вегаса поражени Тар хилси (на опкладе, што легалне или оне друге, према подацима ФБИ, уложено је око осам милијарди евра) су били благи фаворит. И још док нису практично почишћене конфете са паркета избачене су најсвежије квоте (тј. коцкарске прогнозе) за првака 2017. Тренутно су у вођству Кентаки, Дјук и Лусвил, а Виланове нема међу првих двадесет…
