За многе европске натуристе и десетине хиљада свингера међу њима, Кап д’Агд је постао традиционална летња дестинација, али овдашња епидемија корона вируса бацила је непријатно светло на њихов алтернативни начин живота.

Француска је доживела скок броја заражених, са читавих 7.000 људи који су недавно били позитивни само у једном дану. Јужна област Херо, а у њој посебно Кап д’Агд, имала је међу највише заражених.

Локација највећег натуристичког одмаралишта у Европи, изричито је усредсређена на хедонизам.

Али сада су здравствене власти – које су испред села поставиле мобилни центар за тестирање – установиле да је 30 одсто од 800 пријављених натуриста позитивно

„Сви знамо зашто смо овде“

Познато као „натуристичко село“, одмаралиште је изолована заједница са десетак свингерских клубова и сауна, као и еротских ноћних клубова са скровитим местима за парове који желе да се интимизирају наочиглед свију или далеко од очију других.

Наравно, нису сви натуристи свингери – људи који размењују сексуалне партнере – а неки посетиоци више воле мирније бескрајне просторе за камповање преко пута главног села.

Али у Кап д’Агду има много преклапања. „Сви су у блиском контакту по читав дан и, наравно, голи“, каже један свингерски пар за ББЦ.

„Сви знамо зашто смо овде. Има много других традиционалнијих породично оријентисаних нудистичких кампова дуж обале који немају секс клубове.“

На врхунцу просечног лета, село посети 45.000 људи дневно, а већина ту проведе недељу дана у изнајмљеном смештају са именима као што је Вавилон, Купидон или чак Еден. Има и викендаша и излетника.

Али тако је било пре Ковида.

Како је избила епидемија

Крајем августа, двоје запослених у луксузном хотелу у селу било је позитивно на тесту за Ковид-19.

Власник хотела је признао да је организована раскалашна журка на кровној тераси и нико се више није придржавао правила социјалног дистанцирања.

„Погођени смо двоструко теже“, објашњава менаџер „натуристичког села“ Дејвид Масела. „Четрдесет одсто наших посетилаца су странци, већина долази из Холандије и Немачке, а ту су и Италијани и Британци.“

„Због вируса, многи редовни страни туристи просто су ове године остали код куће. А онда нас је погодио вирус, али то је можда било неизбежно.“

„Морате да знате да је, уз 10.000 места у кампу и 15.000 кревета у самом селу, густина становништва овде седам пута већа него у оближњем граду Монпелијеу.“

Како су реаговале локалне власти

Француске здравствене власти кажу да је стопа позитивних тестова из мобилног центра за тестирање отвореног у Кап д’Агду четири пута виша него у околној области.

Медицинско особље нагласило је да ниједан случај није захтевао хитно болничко лечење.

Наравно, као и у остатку Агда, маске за лице у селу су обавезне – али маске и социјално дистанцирање баш и не иду руку под руку са свингерајом.

Упознао сам два пара уз пиће и њих четворо живе у селу током читаве године.

Жером и Надеж, у средњим четрдесетим, упознали су се у једном свингерском клубу у Бордоу пре пар година и почели да живе заједно.

„Село је преко ноћи претворено из магичног места у трагично“, каже Надеж. „Наравно да смо сви почели да ризикујемо, али изолација је била толико строга и дуга да је за наше душевно здравље било веома важно да се мало опустимо.“

„Млађа екипа је та која више ризикује“

Ален и његова жена седе преко пута мене, обоје голи, сем провидних визира који им прекривају лице.

Обоје су у шездесетим и сматрају да није фер издвајати село.

„У нашим годинама, наравно, опрезнији смо по питању тога где идемо и са колико људи смо у блиском контакту“, каже Ален. „Млађа екипа је та која више ризикује, али то није тако само ту. Епидемије су избиле свуда широм земље гдегод су се млади окупљали.“

Истог тренутка кад је избила епидемија, локални префект – највиши локални представник државе – привремено је затворио многе сеоске клубове и кафиће у којима је било највише физичке интеракције.

Једно од њих је одмаралиште Ваики Бич.

„Управо сам морао да отпустим 22 запослених. Сезона је готова“, каже директор Карим Исартел. „Наш клуб је засигурно најпознатији по препуним журкама на базену, а власти кажу да то не може да се настави.“

Једна друго славно место за свингерску заједницу је ноћни клуб Ла Гламур. Повезан са пена или мус голишавим журкама са и до 1.000 тела која се мигоље, у марту је добио наређење да затвори.

Голицави плакати облепљени по читавом Агду позивају клијенте да остану стрпљиви, уз обећање да ће се Ла Гламур поново отворити.

„Нико није расположен за забаву“

Филип Баро води продавнице секси одеће у селу већ 30 година и, као шеф локалног пословног удружења са 120 чланова, веома је суморан.

„Ми смо од огромне важности за локалну економију: отпуштено је 300 од 800 наших радника овде. Изгубио сам 80 одсто посла и нисам једини.“

„У овом тренутку овде одседа свега 5.000 људи. У ово доба године то треба да је 25.000. Нико није расположен за забаву.“

Али свингери које сам упознао признају да корона вирус није успео у потпуности да заустави немоногамне сексуалне активности.

Неколицина ми је чак рекла да је постала да су постали још већи егзибиционисти.

На плажи, многе жене носе накит на ланцу око струка, док мушкарци парадирају около глатко избријани по читавом телу.

Многи од гостију у позним педесетим и раним шездесетим очигледно су поносни на свој изглед, а има ту и млађих парова.

Увече је већина навукла одећу како би ишла у кафиће и ресторане на плажи или у приватну марину.

Али њихове слободне одевне комбинације вриште „погледај ме“, а парови ћаскају са комшијама за суседним столом или одлазе у апартмане једни других.

За сада власти позивају излетнике који планирају пут до села да не долазе.

Они који одлазе на крају својих одмора позивају се да се по убрзаном поступку тестирају како не би ширили вирус на повратку до куће.