Вест да је ЕУ 15. фебруара укинула већину санкција Белорусији промакла је прилично незапажено. Последњих година Минску су санкције неколико пута пооштраване и прошириване, а најжешће су наметнуте у јануару 2011. године, због тога што су опозициони лидери похапшени током протеста када је председник Александар Лукашенко 2010. године поново победио на изборима.
Иако је рестрикција ослобођено 170 белоруских званичника, међу којима је и Лукашенко (којима је био забрањен улазак у ЕУ и САД), и три предузећа из Белорусије, ембарго на оружје и рестриктивне мере против четири особе повезане с нестанком двојице опозиционих активиста продужени су за још 12 месеци.
Директор аналитичког центра Еком и члан саветодавног тела у администрацији председника Белорусије Сергеј Мусијенко је у разговору за „Политику” подсетио да грађани Белорусије живе већ 20 година под режимом санкција и да су се већ навикли, тако да се не радују превише том делимичном укидању.
„Ипак је направљен велики корак и очекује се да ће се на редовном скупу у априлу са ЕУ и САД видети шта даље. Видели смо како се санкције лако уводе и како се тешко укидају. Мени је драго због мојих пријатеља, међу којима има много новинара којима је било забрањено путовање у ЕУ и САД на основу става да нису новинари него пропагандисти”, каже Мусијенко.
Чему треба захвалити што је ЕУ скинула те санкције? Западни медији су констатовали да је председник Лукашенко током протекле године учинио веће напоре у поштовању људских права.
Они су морали то да ураде, јер су се нашли у ћорсокаку. Дакле, урадили су то како би сачували свој образ. Ми нисмо ништа необично урадили, нити смо прихватили било какве услове.
Белоруски естаблишмент често помиње Украјину као дестабилизујући фактор за Белорусију? Шта може да стигне из Украјине?
Оружје, војници. Ви у Србији сте то и сами прошли: човека који има оружје и зна да га користи треба изоловати.
Лукашенко је 20. јануара поднео предлог промене белоруске војне доктрине, која се није мењала од 2001. године.
Она се још увек не примењује, иако је прихваћена у парламенту. То је наша реакција на украјинску провокацију. Видели смо да постоје одређене околности које треба да се измене.
Занимљиво је да Лукашенко није навео ниједну државу као непријатеља, него опасност од „хибридног рата” и „обојене револуције”. Шта то тачно значи?
Значи да држава брзо реагује на спољне и унутрашње изазове.
Да ли је процењено да прети опасност да се неком обојеном револуцијом сруши Лукашенко?
Та опасност постоји већ четврт века, откако је Белорусија постала независна држава. Само се методе мењају. У Украјини су успели, међутим у Белорусији још увек нису. Ми ситуацију пратимо, анализирамо и реагујемо. Олакшавајућа околност је што, за разлику од других бивших совјетских држава, ми боље живимо. Ми не зависимо, попут Русије и Казахстана, од цене нафте и гаса. Имамо одржив развој.
Ког се хибридног рата плашите?
Не бојимо се ничега. Ми више волимо да хранимо своју војску него туђу. Знамо како је хранити туђу војску, били смо под окупацијом Немачке, хранили Немце, партизане, себе и опет није било глади. Ми умемо и то да превазиђемо. Уосталом, Југославија то такође памти.
Значи последњи диктатор у Европи више није проблем?
Није, јер није диктатор. Кондолиза Рајс је Лукашенка назвала последњим диктатором у Европи, али се показало да он то није. Американци су се, између осталог, потрудили да пронађу било какве скривене паре, али им није пошло за руком. Њега не можете да окривите за корупцијске скандале
Он је сам ту титулу помало се шалећи прошле године великодушно препустио Путину.
Они су заправо вежбали на нама увођење санкција Русији.
Ако су вежбали на вама па нису успели, да ли то значи да неће успети ни са санкцијама против Русије?
Да, ако Русија буде реаговала као и ми, ако буде раздвојила државне интересе од интереса олигарха. Ми смо избацили интересе олигарха из свог система.
За Путина се каже да је достао урадио како би обуздао олигархе.
Не примећује се. Систем је заснован на слободи олигарха. Њихови приватни интереси стоје изнад државних.
Како је вама у Белорусији то успело.
Код нас их није било. Шалу на страну, има их, али су далеко слабији и понашају се примереније: не можете их приметити по аутима које возе или обезбеђењу. Ми немамо обичај да истичемо богатство.
