Visković je, gostujući u Dnevniku RTS-a rekao da na principijelnom nivou samit u Briselu može biti odlučujući za rešavanje migrantske krize ali da sve zavisi od toga šta će biti u praksi.
On je podsetio da su neke odluke vrlo značajne i bitne u vezi sa ovim pitanjem već donete ali nisu primenjene.
„Jedna broj zemalja članica odbija iz egoističnih razloga da primeni ono što bi ih koštalo finansijski i što bi eventualno političku situaciju u zemlji uzdrmalo“, rekao je Visković.
Visković veruje da će turski premijer na samitu tražiti ogroman iznos novca, a činjenica je da Turska snosi veliki deo tereta.
„Kada pogledate broj emigranata koji je u Turskoj, on je dvostruko veći nego što je stigao u Evropu i sigurno da on ima na određeni način pravo da to traži. Ali se verovatno radi o ogromnim sumama i pitanje je ko će iz Evrope naći ta sredstva, mada mislim da nekako kada je novac u pitanju Evropa najlakše nađe način da novac skupi – problem je kada ga treba dati iz vlastitog džepa“, rekao je Visković.
Govoreći o tome ko će imati odlučujuću reč, Visković kaže da će je imati Berlin, ali ne samo Berlin već i nekoliko zemalja zapada i severa Evrope, koje je Austrija pridobila za svoje stavove.
„Nažalost, pokazalo se da su istočno-evropske zemlje najkonzervativnije u tom pogledu i to je najveće razočarenje. Narodi koji su prošli kroz patnju ne pokazuju solidarnost za one koji pate“, rekao je Visković.
Osvrćući se na kritike na račun Beča, Visković kaže da je vlada u Austriji išla ispred vlastitog javnog mnjenja, ali su poklekli pod pritiskom javnog mnjenja i povukli su se veliki korak nazad.
To se, kako kaže, vidi u nizu konkretnih poteza koji su učinili, ali i po promeni klime u samoj Austriji jer je prednjačila u liberalnom stavu a sada se naglo povukla u konzervativni stav.
Govoreći o eventualnom zatvaranju balkanske migrantske rute, Visković kaže da bi za nas to donekle bilo korist jer nećemo imati taj problem ili će biti smanjen ali mi smo pokazali što drugi nisu – bez obzira iz kog dela Srbije, i Albanci na jugu kao i Srbi u centralnom delu kao i Mađari i Hrvati na severu – svi su pokazali solidarnost i niko nije pravio pitanje oko toga.
„Mislim da smo se u ovoj situaciji zaista proslavili“, istakao je Visković.
Nakon samita najrealniji scenario bi bio da Turska prihvati značajan broj migranata, kaže Visković i ono što je najznačajnije da se na neki način podeli trošak sa Grčkom, da se jedan deo tih ljudi zadrži u Grčkoj ali da se nađe rešenje za one zemlje koje su kvotu dobile a nisu je realizovale.
Što se tiče Grčke, Visković kaže da treba pripremiti naselja i sve ostalo prateće što treba i zbog toga Angela Merkel zahteva da se to uradi „brzinom svetlosti“.
Prema njegovim rečima, najgori scenario bi bio da se zemlje raziđu i ne nađu rešenje, ali smatra da je još gore da nađu formalno rešenje a da ga u praksi ne žele sprovesti.
