Суђење Николи Лазићу, власнику сада непостојећег предузећа „Елита интернационал” настављено је пред Вишим судом у Београду саслушањем оштећених. Већина њих остала је при исказима које су дали још 2009. године када је покренута истрага против Лазића, а на додатна питања браниоца окривљеног, у већини случајева одговарали су да се не сећају детаља пошто је од тада прошло доста времена.
Пре почетка суђења, Никола Лазић покушао је да се нагоди са тужилаштвом и на тај начин издејствује мању казну. До закључења споразума о признању кривичног дела није дошло, а према речима његовог адвоката Драгана Субашића, ова могућност „стоји у месту”.
Више јавно тужилаштво терети Лазића за злоупотребу службеног положаја, односно да је током 2008. године од око 1.600 грађана, послујући незаконито, присвојио више од 35 милиона евра. Лазићу се оптужницом ставља на терет да је у просторијама свог предузећа у Нушићевој улици у Београду од 20. јуна до 29. децембра 2008. године закључио 1.785 уговора о зајму са грађанима којима је обећавао да ће им исплатити месечну камату од три одсто.
Лазић се терети и да је пословну могућност предузећа регистрованог за обављање делатности посредника у саобраћају, а рекламираног као успешног у пласирању капитала, искористио за личне потребе. Крајем 2008. године затворио је предузеће и узео новац, а вештачењем које је наложио суд, утврђено је да је Лазић незаконито присвојио око 35 милиона евра. Принцип рада „Елите” био је сличан оном којим су деведесетих година прошлог века пословале пирамидалне штедионице „Југоскандик” и „Дафимент банка”. Грађани који су мислили да ће, захваљујући високим каматама, „зарадити” додатни новац давали су га овим банкама, односно предузећима.
Лазић је почетком 2009. године затворио фирму и напустио Србију. У бекству је био до почетка 2014. године, када га је Италија испоручила нашој земљи.
Сведок, оштећени Јован Прешић, који је саслушан на претходном главном претресу, суду је доставио фотокопије уговора који је потписао са Лазићем. Он је, како је рекао, са власником „Елите” закључио два уговора, а у односу на Лазића нагласио је имовинско правни захтев од 45.000 евра.
– Уговор сам потписао са Лазићем, уз посредство фирме „Елита”. Немам све уговоре јер су запослени у овом предузећу клијентима одузимали њихове примерке. Неколико пута сам био сведок да неки људи доносе Лазићу новац. Шта је он радио са мојим парама – не знам. Претпостављам да га је пласирао даље уз камату – посведочио је Прешић.
И Миодраг Петровић, такође један од оштећених, потврдио је да остаје при изјави коју је дао 2009. године и да потражује 30.000 евра.
– Уколико треба да гоним господина Лазића, то не желим – рекао је Петровић.
– Гони га тужилаштво по службеној дужности, тако да ви не можете да одлучујете о томе – казала је судија Јовановић.
– Познајем Николу 30 година и ако могу поздравио бих се сада са њим – рекао је Петровић у судници.
– Не можете да се поздрављате са окривљеним у судници – казала је судија.
Сведок је, одговарајући на додатна питања Лазића и његовог адвоката, навео да је са окривљенима закључио неколико уговора на различите износе.
– Никола ми је рекао да својом личношћу и фирмом гарантује да ће ми бити исплаћен новац који сам му поверио и камате – казао је Петровић.
Бранилац окривљеног инсистирао је да оштећени одговоре на питање да ли је у време када су поверавали новац Лазићу, камата била већа у банкама или у „Елити”, али му судија није дозволила ово питање објашњавајући да одговор на њега не помаже у утврђивању чињеничног стања у поступку.
