Od svih marginalnih interesnih grupa koje obitavaju na vaskolikom horizontu američke politike, možda nijedna nije toliko osporavana kao ona posvećena rasvetljavanju istine o vanzemaljskom životu. Na nedavnim izborima, zagovarači postojanja NLO-a uglavnom su se primirili, budući da su ih političari u lovu na visoke položaje uglavnom ignorisali ili im se otvoreno podsmevali. Ali kako je izborna trka 2016. godine krenula da se zahuktava, tako su lovci na vanzemaljce počeli da se pitaju da li bi ovi izbori mogli biti drugačiji.
Grupa je prošlog meseca dobila zapaženu podršku ni od koga drugog nego od Hilari Klinton. U intervjuu za mali list iz Nju Hempšira, predsednička kandidatkinja demokrata obećala je da će, ako bude bila izabrana, objaviti sve postojeće informacije o kontaktu vlade sa vanzemaljcima.
Pročitajte i: Katolici će odlepiti kad otkrijemo vanzemaljce
„Rasvetliću ovo pitanje do kraja“, rekla je Klinton za Konvej dejli san . „Mislim da su nas već možda posetili. Ne znamo zasigurno.“
Komentar je možda bio posprdan, ali dovoljan da uzbudi tvrdokorne skeptike koji se već više od pola veka bezuspešno trude da privole vladu da obelodani sve što zna o vanzemaljcima. Za ovu grupu, njena opaska je samo potvrdila višegodišnje sumnje da Klinton simpatiše njihovu stvar — sumnje koje su potekle od njene veze sa NLO aktivistima poput Lorensa Rokfelera iz devedesetih i odnosom sa šefom svoje kampanje Džonom Podestom, istaknutim skeptikom koji je pozvao na veću transparentnost vlade kad su u pitanju tuđini i čiji je uticaj Klinton navela u svom intervju.
„Naterao me je da se lično zavetujem da ćemo obelodaniti tu informaciju kako god budemo umeli“, rekla je Klinton ovom listu. „Možda ćemo poslati radnu grupu u Oblast 51.“
Bez obzira da li je Klinton želela da se ovo shvati ozbiljno, intervju je nagovestio lovcima na vanzemaljce da bi predsednički izbori 2016. godine mogli biti značajni za njihov pokret —najavivši da bi po prvi put od mandata onog drugog Klintona temom vanzemaljskog kontakta mogli da se pozabave političari na nacionalnom nivou.
Fotografija iz 1995. godine tadašnje Prve dame Hilari Klinton u zagrljaju sa milijarderom i filantropom Lorensom Rokfelerom, poznatim NLO aktivistom. Fotografija posredstvom predsedničke biblioteke Vilijema Džeja Klintona.
Pored NLO skeptika i teoretičara zavere, izbore pomno prati još jedna grupa lovaca na vanzemaljce — konkretno naučnici koji se bave potragom za vanzemaljskom inteligencijom, iliti SETI, planetarna istraživačka grupa posvećena skeniranju kosmosa u potrazi za vanzemaljskim životom.
Od svog nastanka, potraga naučnika za vanzemaljskom inteligencijom bila je zatrovana politikom . SETI program NASA-e, razvijen sredinom sedamdesetih, često bi se našao na meti političara koji su njegovu misiju doživljavali — „hvatanje malih zelenih“ kako je to nazvao jedan senator — kao vic i rasipanje dolara poreskih obveznika. Finansiranje im je trajno ukinuto 1993. godine. Iako NASA nastavlja da finansira istraživanja u potrazi za vanzemaljskim životom, novac sada uglavnom odlazi na oblast astro-biologije, a istraživanje je usredsređeno na potragu za mikrobima i drugim neinteligentnim životnim oblicima. Makar zvanično, vladu više ne zanima potraga za mislećim bićima poput nas.
„SETI je veoma političan ili je makar bio u prošlosti“, izjavio je Set Šostak, viši astronom i direktor Instituta SETI, kalifornijske neprofitne organizacije koja vrši istraživanja „porekla i prirode života u univerzumu“. „Politika je bila izuzetno važna u vreme kad sam se ja pridružio Institutu SETI — ona je osujetila čitav trud NASA-e.“
U nedostatku vladinih finansija, istraživanje SETI u Sjedinjenim Državama oslonilo se na privatne donacije, koje su bile krajnje sporadične. Iako je injekcija od 100 miliona dolara ruskog milijardera Jurija Milnera ovoj oblasti pružila određeni legitimitet i osigurala njen budući rad, odsustvo priznavanja na federalnom nivou znači da SETI nastavlja da postoji izvan glavnotokovskih naučnih krugova.
„Kad neko uporno proučava nešto što nema očigledna praktična svojstva, Kongres obično misli da je to bacanje para“, rekao mi je Šostak. „To je tako pogrešno. Osnovno istraživanje se isplati na duže staze — mnogo više nego primenjeno istraživanje.“
Malo šta ukazuje na to da će se nešto promeniti pod sledećim predsednikom. Većina vodećih predsedničkih kandidata u izbornoj trci 2016. godine iz obe stranke izrazili su opštu podršku NASA-i i pozvali na usmeravanje više federalnih sredstava u istraživanje svemira (istaknuti izuzetak je demokratski kandidat Berni Sanders, koji je u prošlosti glasao za smanjenje budžeta NASA-e ). Ali Šostak je skeptičan da će bilo šta od toga u svemirskoj agenciji prerasti u podršku oživljenom programu SETI.
„Ne radi se o ‘ajde da glasamo za ovu osobu zato što je zanima SETI'“, rekao je on. „Nećete naći nikog takvog.“
Da li je istina zaista tamo negde? Pogledajte naš dokumentarac „Pravi X-files“:
U odsustvu izravne podrške programu SETI, istraživači SETI-ja kažu da traže kandidate koji pokazuju široko znanje i podršku naučnim poduhvatima. „Svako koga izaberete na visoku poziciju mora da ima određeno znanje iz nauke“, rekao je Šostak. „Većina predsedničkih kandidata 2016. godine ne deluju kao da poseduju neko naučno znanje i to je uznemirujuće zbog mnogo važnijih stvari nego što je SETI.“
Šostak i njegove kolege su primetili i da će kontakt sa inteligentnim vanzemaljskim životom izazvati ogromna politička previranja ovde na Zemlji. Imajući u vidu da mnogi sledbenici SETI-ja veruju da će se to desiti za našeg života, oni među predsedničkim kandidatima 2016. godine traže nagoveštaje kako će se oni postaviti prema našem svetu posle kontakta.
„Od pojedinačnih pobornika SETI-ja očekujemo da uglavnom podrže one stranke ili kandidate koji su izrazili snažnu podršku čvrstim naučnim ciljevima“, izjavio je Pol Šuč, izvršni direktor Lige SETI, „grasruts“ grupe koja promoviše privatna istraživanja i obrazovanje SETI-ja.
„Pošto je SETI multinacionalni udruženi poduhvat“, nastavio je Šuč, „mi — kao individualci —skloni smo protivljenju onim frakcijama i kandidatima u svim zemljama koji bi najverovatnije izrazili nacionalističke sklonosti ograničavanju slobodnog protoka informacija.“
Hilari Klinton sa ET zastavom Paradajm riserča. Fotografija posredstvom Stivena Baseta
Naravno, NLO aktivisti koji veruju da su vanzemaljci već ostvarili kontakt imaju važnijih briga — konkretno, kako navesti vladu da okonča ono što pobornik otvaranja dosijea Stiven Baset, jedini registrovani zagovarač pitanja NLO-a u Vašingtonu, zove „embargo na istinu“ o informacijama o vanzemaljcima.
„Vanzemaljsko pitanje je savršeno analogno kubanskom embargu“, rekao je Baset, koji radi za grupu zagovarača otvaranje dosijea „Paradajm riserč“ ( Paradigm Research ). „Ljudi su znali da negde tamo dole postoji ostrvo, znali su da postoji Kuba — samo nisu mogli da stignu do nje. Vrlo slična stvar desila se sa vanzemaljskim pitanjem. Svake godine sve više ljudi zna da ovaj fenomen nije ljudski, da je vanzemaljski, ali ne mogu ni da mu priđu.“
Poput kubanskog embarga, rekao je Baset, vladina upornost u skrivanju informacija o vanzemaljskom kontaktu deluje sve anahronije i više ne može da se pravda kao nacionalno bezbednosno pitanje. Izazov je, objasnio je on, ubediti političare da problem uopšte postoji.
„Ovaj pokret pobornika vanzemaljskog života ima problem koji nije imao nijedan pokret pobornika u istoriji“, rekao je Baset. „Ovaj pokret bavi se problemom za koji vlada tvrdi da uopšte ne postoji.“
Baset je možda pronašao saveznika u Podesti. Iskusni vašingtonski insajder koji je služio kao šef kabineta predsednika Bila Klintona i kao specijalni savetnika predsednika Baraka Obame, Podesta je poznati zaluđenik za Dosije X koji je javno branio pravo javnosti da zna „istinu o tome šta je stvarno tamo negde“, kako je to definisao u predgovoru za knjigu iz 2010. godine NLO: Generali, piloti i službenici vlade zvanično . Prošle godine, dok je napuštao Obaminu administraciju, Podesta je zapalio blogosferu o NLO-ovima tvitom da je njegov „najveći neuspeh 2014. godine“ što „još jednom nije uspeo da izdejstvuje #otvaranje dosijea o NLO-ovima.
Stiven Baset, jedini registrovani zagovarač istine o NLO-ovima u Vašingtonu. Fotografija posredstvom Baseta
Podesta se nije libio da zauzme isti stav ni u svojoj novoj ulozi na čelu kampanje Hilari Klinton za 2016. godinu. „Uprkos činjenici da ozbiljne naučnike, vojne vođe, poslovne ljude i obične građane zanima pitanje inteligentnog života u univerzumu, političke vođe običnu brinu da će im se podsmevati ako otvore tu temu“, rekao mi je on u mejlu. „Mene, s druge strane, zanima da univerzum ponovo načinim velikim.“
I iako se čini da je Baset stao iza Podeste — i, posredno, Hilari — ne slažu se svi aktivisti koji se zalažu za otvaranje dosijea da bi Klinton bila njihov saveznik u Ovalnoj sobi, a neki čak navode njen ne toliko besprekoran učinak kad je u pitanje vladina transparentnost kao moguću najavu takvog ponašanja. Ali Podesta deluje ubeđeno da će, makar po ovom pitanju, njegov kandidat ispuniti obećanje obelodanjivanja vladinih tajni. „Obećala mi je da hoće!“, napisao mi je u svom mejlu.
PREPORUČUJEMO:Prokletstvo jabuka i paradajza
„Vidite, ja verujem da vlada, u ime transparentnosti i otvorenosti, treba da otpečati i objavi informacije koje se tiču neidentifikovanih nadzemnih fenomena“, nastavio je Podesta. „Decenijama se spekuliše o tome šta se nalazi, ako nečeg uopšte ima, u tim dosijeima. Ja sam siguran da američki narod može da podnese istinu.“
Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu