BEOGRAD – Po knjigovodstvenoj vrednosti, državna imovina vredi oko sedam milijardi evra, izjavio je danas v.d .direktora Republičke direkciije za imovinu Jovan Vorkapić i dodao da je ubeđen da po tržišnoj vrednosti vredi i više od 14 milijardi evra.
“To ćemo znati kada uradimo procene na kojima će raditi i konsultanti Svetske banke. Sve treba da bude gotovo početkom 2017. godine, do kada je rok da se elektronski, putem specijalnog softvera, unesu podaci o kompletnoj državnoj imovini i njenoj vrednosti. Važno je da znamo šta država poseduje i da se stavi u funkciju, jer mrtav kapital je samo trošak”, rekao je Vorkapić u intervjuu za novi broj Magazina Biznis.
Prema njegovim rečima, prihodi Direkcije u 2015. iznosili su 1,2 milijarde dinara, odnosno nešto više od 10 miliona evra, od čega je oko 6,5 miliona evra dobijeno od zakupa.
“U prethodne dve godine uvećali smo naplatu za oko 20 odsto. Sve smo uplatili u budžet, jer mi ne zadržavamo ništa osim troška za plate, za koje izdvajamo oko pola miliona evra godišnje. Od situacije da idemo na raskid ugovora, došli smo do reprograma, gde će država dobiti više nego da vodi sudske sporove”, rekao je on.
Vorkapić je rekao da je na čelo Direkcije došao iz privatnog biznisa, iz advokature, na poziv tadašnjeg prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića, sa namerom da se u rad ovog tela unese red, da se evidentira državna imovina i da efikasnije radi posao.
“Zatekao sam situaciju da se evidencija radila tako što je svako ko je nešto posedovao od državne imovine, donosio hrpe papira i to se ubacivalo u elektronsku bazu, u program koji sporo i loše radi. Od tada do sada, ljudi su postali efikasniji. Stiglo se dotle da sada imamo pravi softver koji može da omogući svim korisnicima da jednim klikom, bez gomile papira, prijave imovinu. Zato očekujemo da do kraja februara 2017. godine imamo prijavljenu svu imovinu, svih nosilaca prava javne svojine, da bismo znali šta je čije”, objašnjava on.
To treba, naveo je, da uradi lokalna samouprava, gradovi, pokrajine, javna preduzeća, institucije ministarstva, škole, bolnice, jer postoji državna imovina na više nivoa.
Prema zakonu iz 2011. godine, javna svojina nije više samo svojina Republike Srbije, nego i gradova i opština, a postoji i mogućnost da javna preduzeća imaju svoju imovinu, uz odgovarajuću odluku koju treba da donese Vlada.
Popis imovine je, dodaje, neophodan za javna preduzeća, jer će u nekom trenutku neka od njih ići u privatizaciju, a preduzeće bez svoje imovine ne može da iskaže pravilno svoj status.
Vorkapić je naveo da Srbija ima značajan deo imovine u inostranstvu, koji, takođe, treba popisati, proceniti i videti kako se ona koristi, jer se često veliki novac troši na zakup stanova i kuća za diplomatske predstavnike, dok sa druge strane, postoji ta imovinu pod ključem širom sveta.
“Ništa nas ne sprečava da uradimo analizu i sve iskoristimo na bolji način. Kad se sabere sve to što imamo po svetu i koliko nas košta, pokaže se da mnogo para trošimo, a što je najgore, imovina propada. Zato su tu moguće uštede. Mi za tu imovinu plaćamo velike lokalne poreze drugim državama, moramo da je održavamo, a ne koristimo je. To su stvari koje moramo da rešimo sada i odmah”, rekao je on.
Vorkapić je rekao da je kontrola korišćenja državne imovine pokazala da se jedan deo imovine, pre svega kancelarijski prostor, neadekvatno koristi, zbog čega je Vlada formirala radnu grupu koja ima zadatak da utvrdi način korišćenja, a na čelu radne grupe je Vorkapić.
Prošli smo kroz sve prostore koje koriste ministarstva, uprave i instituti i ustanovili smo da se u značajnom broju slučajeva državna imovina neadekvatno koristi.
U Palati „Srbija“, na primer, imate situaciju da jedna organizacija koristi osam kvadrata po zaposlenom, a druga ima 30 kvadrata po zaposlenom. Na takvoj vrsti racionalizacije se radi i dalje”, rekao je on.
Govoreći o državnim stanovima, on je rekao da jedan broj i dalje zvrji prazan, te da je predložio da se neki prodaju po tržišnoj vrednosti.
“Nije osnovna funkcija RDI držanje stanova i davanje u zakup. Ima mnogo isplativijih stvari koje treba Direkcija za imovinu da radi za državu nego to”, rekao je Vorkapić.
Upitan šta je doneo zakon iz 2011. prema kojem javna svojina može biti i u vlasništvu lokalnih samouprava i pokrajine Vojvodina, on je rekao da je to teško oceniti, jer neka imovina čeka i ne može da se koristi dok se ne završi restitucija, što usložnjava posao.
“Zato efekte restitucije najviše osećaju lokalne samouprave jer su se one javljale kao korisnici. Restitucija nam prilično komplikuje situaciju, posmatrano i iz ugla rokova do kojih moramo da popišemo svu javnu svojinu”, naveo je.
Kada je reč o vojnoj imovini, i napredovanju master plana, on je rekao da je nešto realizovano, ali veliki deo nije prodat, pa se razmišlja o reviziji tog master plana.
“Dogovor između RDI i Ministarstva odbrane je da napravimo okrugli sto sa lokalnim samoupravama, da čujemo kako oni vide rešenje na ključnim mestima u gradovima i posle toga ćemo izvršiti izmene master plana. Ima dosta zainteresovanih za vojnu imovinu i to su često lokalne samouprave”, kaže Vorkapić za Magazin Bizinis.
