Novosti online

Вребају лопови из монитора

Колико употреба нових технологија и коришћење свих предности компјутерског доба доноси ризик од крађе уверила се пре неколико дана Јелена П. Мир суботњег поподнева нарушила је порука на телефону по којој је управо пазарила нешто у продавници „Шатерсток” у Холандији за 125 долара. Притом је Јелена у свом дому у Београду, а картица мастер инсталмент, с које су паре скинуте, налази се код ње. Одмах је позвала банку и картицу блокирала. Сутрадан је отишла да види о чему је реч, а банкари су јој рекли да је „тај неко” већ неколико пута покушавао да скине паре са рачуна, али у томе није успевао, јер пара није било. Тог пута му се посрећило. Она је управо примила плату и на ту картицу, која омогућава плаћање на рате, уплатила 20.000 динара како би имала покриће за рате које стижу.

Откуд „том неком” број њене картице? Јелена се сетила да је пре два месеца онлајн купила неке књиге на сајту који се водио у Холандији, баш у вредности 125 долара. Убрзо после тога стигао јој је смс од „Шатерстока” који јој такође скида 125 долара, што је она схватила као да је реч о тој куповини и није проверавала о чему је реч. Укратко, због дигиталне крађе Јелена је оштећена за 250 долара.

Овај случај је антиреклама за интернет трговину, у којој се обрћу милијарде долара и евра и захваљујући којој су настале највеће светске компаније попут „Амазона” или „Алибабе”, које су власнике винуле у врх светских богаташа. Намећу се питања како се заштитити од интернет крађе и безбедно користити предности савремене куповине и да ли ће свих 250 долара Јелене П. ићи из њеног џепа.

Наша читатељка није имала среће што јој се ово десило баш сада, јер да се догодило који месец касније, штета по њу била би мања. У Народној банци Србије (НБС) кажу да, у складу са законом којим се уређују платне услуге, клијент банке сноси губитке који проистичу из извршења неодобрених платних трансакција до износа од 15.000 динара, што ће важити за трансакције извршене до 16. марта. Од 17. марта ове године, новим законским решењем, платилац ће сносити губитке до износа од 3.000 динара, ако су те трансакције извршене услед коришћења изгубљеног или украденог платног инструмента, или платног инструмента који је био злоупотребљен јер платилац није успео да заштити његове персонализоване сигурносне елементе.

У НБС наглашавају да клијент неће сносити губитке настале због неодобрених платних трансакција које су извршене након што је обавестио банку да је платни инструмент изгубљен, украден или злоупотребљен, осим ако су ти губици настали услед преварних радњи платиоца.

Према правилима, платне странице на којима се код плаћања на интернету уносе подаци о картици морају да буду у складу са безбедносним стандардима. На тај начин се могућност неовлашћеног прикупљања података о картицама своди на што мању меру. Али и поред тога, могућност да до података о картици неовлашћено дође неко ко касније може да их злоупотреби није потпуно искључена. Управо да би се заштитиле од злоупотреба на интернету, пре свега злоупотреба код прекограничних трансакција, банке примењују системе за додатну потврду аутентичности корисника картице код трансакција на интернету. То значи да код плаћања на интернету уз помоћ података о картици корисник картице добија једнократну шифру (на пример смс), коју је неопходно да унесе у систем и тиме потврди да је прави корисник картице који хоће да изврши плаћање. Уколико се не унесе исправна шифра, трансакција ће бити одбијена. У случају да трговац (сајт на коме се плаћа) или картица немају могућност додатне потврде, корисник неће добити једнократну шифру и трансакција ће се извршити без додатне провере корисника. У том случају одговорност за евентуалну злоупотребу је на страни која нема могућност додатне потврде, наводе у НБС.

Додају да је код плаћања на интернету веома важно користити услуге познатих сајтова, који су у складу са безбедносним стандардима. Куповина на непознатим сајтовима знатно повећава могућност да неко неовлашћено дође до података о картици, који касније могу да се злоупотребе.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh