Gradovi

Вредност „Гастранса” повећана 3,5 пута

Вредност имовине „Гастранса”, српско-руске компаније која треба да гради „Турски ток” преко Србије, повећала се 3,5 пута, односно 253 одсто. Са 6,44 милијарде динара (око 54,6 милиона евра) на 22,74 милијарде динара (око 192,9 милиона евра), показује база података Агенције за привредне регистре, каже за „Политику” доц. др Дејан Молнар, са Катедре за економску политику и развој, који се бави националном економијом и економиком енергетике на Економском факултету у Београду.

Упитан да прокоментарише шта заправо докапитализација значи за компанију, Молнар истиче да је реч о додатном улагању капитала у предузеће, који се обично користи за повећање или побољшање квалитета основних средстава, као што су зграде и опрема (машине), али и за набавку лиценци и патената. Реч је о начину повећања вредности капитала, односно имовине предузећа.

– Докапитализација може, али не мора да допринесе промени власничке структуре. То зависи од тога ко и колико средстава улаже. Уколико постојећи власници улажу додатна средства пропорционално свом постојећем учешћу у власништву, тада не долази до промене структуре власништва. У конкретном случају, швајцарско привредно друштво (члан „Гастранс”) уплаћује средства на рачун „Гастранса”. Реч је о повећању вредности компаније, будући да се повећава капитал друштва – објашњава он.

Наиме, активу предузећа могуће је повећати улагањем средстава оснивача (као што је овај случај) или задуживањем, продајом дела удела трећим лицима и слично.

– Очито је да су „Гастрансу” потребна ликвидна средства и зато је оснивач из Швајцарске уплатио новац. Повећана је вредност имовине „Гастранса”, али се не наводи колико је који оснивач швајцарске фирме (руска и српска страна) учествовао у наведеној уплати. То наша Агенција за привредне регистре не региструје, већ само чињеницу да је оснивач повећао основни капитал „Гастранса” – објашњава наш саговорник.

Посао добили Италиjани и Саудијци

Друга вест која Србију можда приближава „Турском току” могла би да буде и потврда „Булгартранса”, који кроз Бугарску треба да реализује овај пројекат. Наиме они су пре два дана прогласили победника на тендеру за проширење бугарског система за пренос гаса. Посао су добили конзорцијум италијанске и саудијске фирме, што омогућава почетак градње „Турског тока” преко Бугарске.

Наиме, Радио Слободна Европа је пре два дана објавила да је према подацима АПР-а „Гастранс” докапитализован са 16,3 милијарде динара (око 137,7 милиона евра).

– Вест да је ова компанија докапитализована са скоро 200 милиона евра потврда је да ће овог пројекта бити. Чим новац почиње да стиже, градња за коју смо сви били помало скептични ће отпочети – каже др Војислав Вулетић, председник Удружења за гас Србије. Одлуку о докапитализацији је у име компаније „Гастранс” потписао један од директора – Душан Бајатовић, који је уједно и директор „Србијагаса”.

Реч је, каже Вулетић, о бившој фирми која је требало да гради „Јужни ток”, која је и регистрована у Швајцарској. С обзиром на то да тај новац није потрошен, јер је пројекат због Бугара пропао, биће искоришћен сада. Бајатовић је иначе најављивао докапитализацију још лане, када је то предузеће и регистровано под садашњим именом. Тада је објаснио да промене власничке структуре и повећања удела неће бити.

Извор упућен у целу причу каже да је тачно да се докапитализација ради преко Швајцарске. Много важније од тога је, додаје, да ће се пројекат реализовати. Тренутно се чека грађевинска дозвола, након чега посао креће, с тим што, бар за сада, нема наговештаја да ће се дан почетка градње посебно обележавати у Србији. Највише због лошег искуства с пропалим „Јужним током”, па се планира да се сачека крај изградње.

С друге стране, Срећко Ђукић, познавалац међународних гасних прилика, остаје и даље скептичан, јер, како каже, још нема зеленог светла од Брисела и Вашингтона да аминују овај пројекат.

– Докапитализација „Гастранса” и друге припремне радње још нису изградња гасовода. Србија може градити и изградити гасовод, ако за то има пара. Али гас и гасовод су политичка и стратешка ствар, и то одавно. Зар „Јужни”, па „Турски”, и сада „Балкански ток”, па „Северни ток” 1 и 2 или „Јужни гасни коридор” о томе речито не говоре. Зато без разговора и договора, макар са Бриселом, од гаса и гасовода нема ништа – категоричан је он.

– Осим тога, српска страна ради мимо трећег енергетског пакета и правила ЕУ – каже он и додаје да би лично волео да види одлуку бугарске владе да су овог пута одлучно против притисака Вашингтона и Брисела да на своју руку гради гасовод. Међутим, цена за такву одлуку била би врло висока за бугарску владу и земљу.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh