Novosti online

Вучић ће предложити затварање амбасаде Србије у Триполију

Прогнозе у вези са ослобађањем српских талаца који су пре три месеца отети у Либији биле су оптимистичне. Пре два месеца, тачније на рођендан Слађанине кћерке, породици је стигла од отмичара њена честитка и фотографија. Али све наде нестале су у петак увече, кад је породици јављено да је убијена.

Кад ЦИА не зна
Судбина српских талаца у Либији донекле подсећа на трагичне околности погибије двојице хуманитарних радника, Американца Ворена Вајнстина и Италијана Ђованија Ло Порта, који су прошлог јануара страдали у бомбардовању дроном једне базе Ал Каиде на граници Пакистана и Авганистана. Тридесетседмогодишњи Ло Порто отет је 2012. године и италијанска влада је само неколико седмица пре његове погибије обавестила његову породицу да преговори о његовом ослобађању теку добро и да ће Министарство спољних послова успети да га веома брзо врати кући. После вести о томе да су двојица талаца убијена у америчкој антитерористичкој акцији, председник Барак Обама лично се појавио на подијуму Беле куће и на конференцији за штампу саопштио да ЦИА није имала појма да се у тој бази налази и један амерички талац, иако су провели стотине и стотине сати надгледајући околину и планирајући удар на скровиште Ал Каиде. Ни непосредно после удара у којем је убијен амерички држављанин за којим је ЦИА дуго пре тога трагала, Американци нису били свесни да је и његово тело међу жртвама дрона. Био је то веома непријатан тренутак за Обаму, који је изјавио да, без обзира на грешку ЦИА, он лично, „као председник и врховни командант, преузима пуну одговорност за све америчке антитерористичке акције”.

Отмица Слађане Станковић и Јовице Степића привукла је пажњу јавности и због могуће одговорности амбасадора Србије Оливера Потежице. Наиме, двоје српских држављана отети су у граду Сабрати током напада на колону аутомобила. Тада је у једном возилу био Оливер Потежица с породицом, а у другом Слађана Станковић и Јовица Степић. Како је „Политика” већ писала, амбасадор је тог дана на пут кренуо из приватних разлога, како би породицу одвезао на аеродром у Тунис, одакле би се вратили за Србију. Остало је нејасно због чега је амбасадор повео Слађану Станковић и Јовицу Степића, који је раније у српској амбасади радио као вртлар, да би касније због озбиљних ексцеса добио отказ. Непознато је и због чега се Потежица одлучио на тако ризичан пут, будући да је та деоница већ две године у блокади, као и да је у том тренутку било могуће са аеродрома у Триполију авионом прећи у Тунис.

На ванредној конференцији за медије Александар Вучић јуче је и потврдио да ка Тунису нису кренули из пословних разлога, будући да није постојао захтев за службено путовање, што је иначе уобичајена процедура. Отмица, према речима премијера, није била случајна, али је могуће да су Слађана и Јовица киднаповани грешком. Наиме, њих двоје су се налазили у аутомобилу који је носио ознаке 001, које по правилу припадају амбасадору. Све ове чињенице, као и податак да нису поштоване безбедносне процедуре, будући да је у колони био и либијски држављанин, отварају питање о одговорности амбасадора Потежице.

Премијер је јуче такође казао да ће предложити да се српска амбасада у Либији затвори. Иначе, наша земља је једна од ретких која има дипломатско представништво у Триполију, иако је седиште међународно признате владе у Тобруку. „Политика” је раније дошла до сазнања да је још у јулу 2015. било планирано измештање амбасаде у Тобрук, да је био одређен и нови амбасадор, али је непознато због чега се то није остварило. Такође, министар спољних послова Ивица Дачић потврдио је за наш лист да је амбасадору Потежици било понуђено да се врати у Србију.

Слађана Станковић је у неколико наврата писала Министарству спољних послова с молбом да, после десет година службе, напусти Либију. Нису јој изашли у сусрет, иако је ову земљу међу првима напустио и војни изасланик.

Нису узели у обзир ни чињеницу да је већ имала две озбиљне операције, као и то да је у Београду чекају супруг и две малолетне кћерке.

Како је убијена Кајла Милер

Двадесетшестогодишња хуманитарна радница из Аризоне Кајла Милер, коју је Исламска држава држала у заточеништву 17 месеци а да јавно није саопштен њен идентитет, погинула је у фебруару прошле године у јорданском ваздушном нападу на базу ИД у северној Сирији. У прво време ни Јордан ни САД нису били спремни да потврде да је Милерова страдала у нападу из јорданског ратног авиона, али су Американци касније потврдили да је убијена. Кајла Милер провела је седам месеци у заточеништву ИД пре него што је убијена. Отмичари су јој дозволили да за то време пише породици у Аризони.

Још један амерички талац – Питер Касиг, можда је страдао као жртва америчких бомби у северној Сирији. Тако је барем тврдила једна сиријска побуњеничка група, оспоравајући тврдње исламиста да су сами погубили Касига у новембру 2014. године.

Америчка штампа иначе тврди да више није неуобичајено да Американци изводе нападе и кад не знају идентитет људи који су мета њихових дронова и бомби.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh