Копаоник – Премијер Србије Александар Вучић на овогодишњи Бизнис форум на Копаонику дошао је, чини се, да тражи подршку економских теоретичара и практичара за наставак реформи. „Молим вас да помогнете, превазиђете личне и политичке сујете, јавно иступите, не подилазите народу и подржите реформе”, отворено је рекао председник владе на отварању 23. Форума који је ове године окупио више од 850 учесника.
Како је истакао, болне мере су тек пред нама, а први део рационализације, односно смањења броја запослених у јавном сектору, спровешће се у складу са договором са Међународним монетарним фондом.
Фискалном стратегијом предвиђено је да се број запослених у јавном сектору до краја ове године смањи за 35.000. Како је истакао премијер, Србија је успешно прошла трећу ревизију, суштински и четврту, али ће за нас бити најтежа пета.
– Ту нам је потребна ваша огромна подршка. Јер, ако прођемо пету контролу, даље не видим никакве проблеме док год смо у аранжману са ММФ-ом. Тај споразум је гаранција и грађанима и свима вама да смо на добром путу – рекао је премијер и наговестио да би услови за пролазак пете ревизије могли да се односе на смањење броја запослених у јавном сектору и реформу великих јавних предузећа.
Он је додао како се стално чује критика на рачун владе да није спровела рационализацију. „Сви би хтели да то неко уради и да му сви скачу по глави и говоре како ништа не ваља и ништа није урађено”, пожалио се премијер.
Прва јавна подршка реформама стигла му је од организатора Форума. Александар Влаховић, председник Савеза економиста Србије истакао је да влади „треба честитати на томе што је спровела тешке и непопуларне мере”, али је упозорио да кашњења у структурним реформама могу да изазову нови фискални јаз.
„У свему бих се сагласио са овим што је рекао Александар Влаховић”, прокоментарисао је касније премијер. И док се са организаторима овог догађаја, премијер у свему сложио, са Фискалним саветом то није био случај.
– Захвалан сам професору Павлу Петровићу, председнику Савета, кад од нас тражи више, али ми смета што некад не види све што је урађено – рекао је премијер.
На питање „Политике” како је премијер прочитао извештај Фискалног савета у коме се држава и НАЛЕД оптужују да су материјалним пропустима фаворизовали идеју он-лајн фискализације, Вучић је одговорио да у томе не види ништа спорно: „Нисам сасвим сагласан са њиховим проценама, али они гурају ствари у добром смеру и за то се залажу на искрен начин. Сваку њихову примедбу врло пажљиво разматрамо. Тако ћемо и када је реч о овом извештају са њима сести и саслушати њихове сугестије.”
Он је ипак додао и то да Фискални савет није спреман да призна и неке своје грешке: „Они су претеривали са предлогом да је неопходно знатно веће смањење плата и пензија и сада имају проблем да то признају”.
– Данас, бивши гувернер, Дејан Шошкић води скуп, а ја сам за говорницом – приметила је јуче гувернерка Јоргованка Табаковић. – То показује да смо на добром путу да превазиђемо подељеност.
Она, међутим, није пропустила прилику да, не спомињући га лично, упути критике на рачун бившег гувернера. Говорећи о резултатима рада централне банке истакла је да су у периоду од 2010. до 2013. интервенције НБС биле 3,7 милијарди евра. У периоду од 2013. до данас оне су износиле свега 1,4 милијарде евра.
– Постигнута је и очувана релативна стабилност девизног курса, за разлику од неких ранијих времена. Повећане су и девизне резерве, а динарска штедња је
– Сам сам крив што сам дозволио да на мене утиче притисак јавности – признао је премијер.
2,6 пута већа у односу на крај 2012. – рекла је Табаковићева и подсетила да је постигнута и ценовна стабилност.
Шошкић је оћутао на њене критике, али је касније на једном од панела одговорио Табаковићевој, такође не спомињући је, али она тада није била у сали. Истакао је да централна банка не може да се хвали промашеним циљем, кад је о инфлацији реч, јер је као постављена доња граница била 2,5 одсто. Инфлација је прошле године била 1,9 одсто. Додао је и то да се о успеху динаризације не може говорити, ако је учешће динара у систему остало исто – и даље је мање од 30 одсто, а „најлошије је када се залажете за модел пливајућег, а у пракси имате циљани курс”.
Да је пред нама најболнији део реформи указао је и Душан Вујовић, министар финансија. Одустајање од ових болних мера није могуће без великих трошкова за све нас, упозорио је ресорни министар.
– Када је о политичким порукама реч, могу само да поручим једну кафу кад се заврши ова сесија – нашалио се Вујовић.
