BEOGRAD – Poslanici republičkog parlamenta će na novoj sednici, koja počinje u utorak, 9. februara, razmatrati i dopune Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, koje će, kako poručuje resorni ministar Aleksandar Vulin, omogućiti osobama sa invaliditetom da konačno mogu da koriste faksimil.
„To je nešto što invalidske organizacije, verovali ili ne, traže već decenijama i na ovaj način ćemo to konačno rešiti“, rekao je Vulin za Tanjug, dodajući da je u pitanju veoma važan zakon za osobe sa invaliditetom, odnosno dve kategorije – slepe i distrofičare.
„Vama i meni to možda ne deluje previše važno, ali zamislite da ste slepa osoba koja ulazi u banku, poštu i da ne možete da se potpišete i da niste u stanju da zadovoljite svoja osnovna ljudska prava. Osoba sa invaliditetom je obrazovana i pismena, ali jednostavno zbog hendikepa nije u stanju da isoristi svoj potpis“, istakao je ministar zarad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Dopunama je predloženo da su organi javne vlasti dužni da u postupcima pred tim organima, pored potpisivanja isprava na način uređen posebnim propisom, osobi sa invaliditetom koja ima trajne posledice telesnog ili senzornog oštećenja ili bolesti omoguće potpisivanje isprava uz pomoć pečata koji sadrži podatke o ličnom identitetu ili uz pomoć pečata sa ugraviranim potpisom.
Propisuje se da se isprave koje predstavljaju formu ugovora ili nekog drugog pravnog posla ne mogu potpisivati tako, već u skladu sa propisima koji
uređuju overu potpisa i potvrđivanje isprave.
Za nepoštovanje predloženih odrebi predviđene su novčane kazne i to od 10.000 do 100.000 dinara za pravno lice koje odbije da omogući potpisivanje uz pomoć pečata, od 5.000 do 50.000 za odgovorno lice u pravnom licu, što je zaprećena kazna i za fizičko lice.
U obrazloženju tog akta kaže se da su osobe sa invaliditetom u svakodnevnom životu zbog nemogućnosti da se potpišu često u situaciji da se od njih zahteva da, umesto svojeručnog potpisa, na dokumenta stave otisak prsta ili daju punomoćje drugom licu koje bi se umesto njih potpisalo.
Takve situacije, kako objašnjava predlagač – Vlada Srbije, predstavljaju diskriminaciju po osnovu invaliditeta, imajući u vidu da se na taj način pravi razlika i vrši ograničavanje ostvarivanja prava, a takvo postupanje ima efekat narušavanja ljudskih prava i sloboda osoba sa invaliditetom.
Omogućavanjem upotrebe pečata koji sadrži podatke o ličnom identitetu ili sa ugraviranim potpisom, kod obavljanja različitih poslova i ostvarivanja prava, omogućava se i pristupačnost koja, u najširem smislu, prema socijalnom modelu, nije samo čin ili stanje, već je sloboda izbora da se uđe, pristupi, komunicira ili na neki drugi način koristi osnovno ljudsko pravo, kaže se u obrazloženju tog akta.
