Gradovi

Vulin: U Srbiji nema rasne diskriminacije

Vulin: U Srbiji nema rasne diskriminacije

BEOGRAD – U Srbiji nema rasne diskriminacije, i u našoj zemlji se sve rase, religije i sva ljudska bića poštuju na isti način, poručio je danas ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin.

„Danas je dan borbe protiv rasne diskriminacije i Srbija sa ponosom može da kaže da je putokaz za mnoge druge zemlje i da je potvrdila da odnos prema ljudima nema nikakve veze i sa članstvom u nekoj organizaciji, niti sa bogatstvom, već samo sa onim što ta zemlja želi da pokaže – da su sva ljudska bića ista“, rekao je Vulin prilikom obilaska Privremenog centra za tražioce azila u Krnjači.

Taj centar jedan je od pet centara u Srbiji koji vrši prihvat stranaca koji izraze nameru da zatraže azil u našoj zemlji, i u njemu se trentuno nalazi oko 108 osoba.

Vulin je istakao da je Srbija i kroz migrantsku krizu, organizacijom i stavom građana, pokazala i dokazala da je zemlja u kojoj nema predrasuda i u kojoj se niko ne diskriminiše na osnovu boje kože, verskog ili bilo og drugog opredeljenja.

„Sa ponosom mogu da kažem da je Srbija bolje i sigurnije od mnogih razvijenijih i bogatijih zemalja potvrdila da su ljudska bića svuda ista i da se prema svima ponašamo na isti način, ne samo prema tražiocima azila i migrantima, već prema svima koji su se iz bilo kog razloga našli u našoj zemlji“, kazao je Vulin.

Dok se, kako je rekao, u jeku migrantske krize u mnogim razvijenim, moćnim i bogatim zemljama spaljuju kampovi za migrante i pokazuje se netolerancija, mržnja i segregacija na osnovu religije ili boje kože, u Srbiji ne postoji takav primer.

On je podvukao da je kroz Srbiju prošlo više od 600.000 migranata, a da nije zabeležen nijedan verski ili međunacionali incident.

„Možda se za neke druge zemlje to ne bi očekivalo, ali u Srbiji mi baš to očekujemo, da se naši ljudi i država tako ponašaju“, istakao je ministar.

On je dodao da je 258 migranata zatražilo azil, te da će rešenja biti doneta u skladu sa zakonom, a oni sigurno neće biti diskriminisani na osnovu boje kože, porekla ili religije.

Prema rečima rukovodioca Centra Radeta Ćirića tu se uglavnom nalaze porodice koje su se vratile iz Hrvatske, i manji broj vraćenih iz Mađarske, koji se nalaze u azilnoj proceduri.

Prednjače porodice iz Iraka, Sirije i Avganistana, ali ima i državljana drugih zemalja.

Dok traje procedura za dobijanje azila, svi u Centru imaju smeštaj, ishrahu, zdravstvenu negu i druge neophodne uslove za život.

U kampu su zadovoljni uslovima, nemaju zamerke, a jedan od njih, devetnaestogodišnji Ibrahim iz Gane u kampu je devet meseci i želi da ostane u Srbiji.

„Ovde mi je dobro i zelim da ostanem, očekujem rešenje o dobijanju azila“, rekao je on novinarima.

I Sudanac Sahjmon zadovoljan je uslovima u kampu u kojem boravi već duže od godinu dana. I on planira da ostane u Srbiji.

„Plan mi je da ostanem u Srbiji, imao sam sopstvni biznis i u mojoj zemlji, pre nego što sam došao za mene nije problem, snaći ću se“, kaže Sajmon.

Svake godine 21. marta, širom sveta, obeležava se Međunarodni dan borbe protiv rasne diskriminacije, u znak sećanja na 21. mart 1960. godine, kada je u Južnoafričkoj Republici ubijeno 69 ljudi koji su mirno demonstrirali protiv aparthejda.

Međunarodni dan borbe protiv rasne diskriminacije proglasile su Ujedinjene nacije 1966. godine, a obeležavanje ovog dana ima za cilj podsećanje da se borimo protiv rasne diskriminacije i to svuda, svakoga dana i čitave godine.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh