Jubilarni XXV Kopaonik biznis forum svečano je otvoren izlaganjem Aleksandra Vlahovića, predsednika Saveza ekonomista Srbije i predsednika programskog odbora KBF.
U uvodnom izlaganju Vlahović je istakao da na Forumu učestvuje više od 1000 učesnika i da njegov rad prati 120 akreditovanih novinara.
„Ekonomska i fiskalna pozicija Srbije je dobra i postoje čvrsti osnovi za razvojnu ekonomsku politiku, kao i da je otpornost privrede na eksterne šokove mnogo veća nego pre 2015. godine. Za dugoročno održivi rast potrebne su investicije, a tome prethodi završetak strukturnih reformi i unapređenje uslova poslovanje. Srbija treba da nastavi restrukturiranje i privatizaciju velikih preduzeća i to mora da bude u fokusu, kao i investicije i očuvanje makro fiskalne stabilnosti“, istakao je Vlahović.
Vlahović je naveo da je ostvaren značajan napredak na dostizanju makroekonomske stabilnosti, kao i da se nastavlja fiskalna konsolidacija, ali je ukazao da je sada u fokusu ubrzanje strukturnih reformi kao i ubrzanje privrednog rasta.
„Digitalizacija je velika šansa za ubrzani privredni razvoj naše zemlje“.
Vlahović je naglasio da je spoljnotrgovinski deficit povećan za 10 odsto u robama, dok je deficit tekućeg plaćanja iznosio je 4,6 odsto.
”Nastavak sprovođenja fiskalne konsolidacije je omogućio Centralnoj banci da monetarna politika bude labavija i time je potvrđen naš stav izrečen više puta na Kopaonik biznis forumu da se ne može ući u monetarnu relaksaciju bez fiskalno odgovorne politike”, rekao je Vlahović
Poruka partnera
Timoti Marfi, generalni zastupnik i finansijski direktor kompanije Mastercard istakao je da javno-privatno partnerstvo nije dovoljno iskorišćeno i da bi kompanije trebalo da rade na rešavanju problema sa kojima se suočava javni sektor.
“Srbija je dosta napredovala u borbi protiv sive ekonomije, ali ima još dosta posla i nadamo se saradnji. Srbiji i regionu treba omogućiti digitalnu budućnost. Prema rezultatima višemesečnog istraživanja 86 odsto Srba smatra da će digitalne usluge igrati sve veću ulogu u njihovim životima“, istakao je Marfi.
Marfi kaže da očekuje neverovatan napredak po pitanju bezbednosti i zaključio da Srbija treba da investira u digitalnu budućnost, te da o internet prostoru razmišlja kao mestu razvoja.
“Naš posao je da u Srbiju donesemo najbolje tehnologije iz sveta koje će pomoći institucijama da uspostave te principe sa potrošačima. Imaćemo digitalne novčanike i beskontaktna plaćanja. Imaćemo biometrijska rešenja, pa tako potrošač pogleda u ekran mobilnog telefona da potvrdi da je reč o njemu”.
Uspesi Vlade Rpublike Srbije, problemi i rešenja
Ministar finansija Dušan Vujović izjavio je na otvaranju jubilarnog XXV Kopaonik biznis foruma da je za ovu godinu planirano gotovo 60 milijardi dinara za rast plata i penzija, a da bi dodatno povećanje moglo da bude samo ako za to bude prostora
„Vlada je u planiranju budžeta za ovu godinu dozvolila maksimalni mogući prostor za povećanje plata i penzija koje su realne makroekonomske projekcije dozvoljavale, što je skoro 60 milijardi ili 1,5 odsto BDP-a. To ne samo da je rekord za Srbiju već i rekord u svetu, da se u okviru nekog programa štednje toliki prostor ostvari za povećanje plata i penzija“.
Vujović je istakao da postoji i prostor za smanjenje poreza na plate i doprinosa, kao i da je problem što je najveći deo opterećenja za doprinose za zdravstvo i penzije.
„I ako se smanje, onda se javlja manjak. Već sada je PIO fond, na početku reforme imao deficit od preko 250 milijardi godišnje. Ove godine je u budžetu predviđeno 180 milijardi, ako smanjimo doprinose za penzije ili ćemo imati veći deficit ili ćemo obezbediti da veći broj ljudi plaća poreze i doprinose i tako zatvorimo gep“.
Vujović je izjavio da je pristalica produžetka aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom, koji bi služio kao podrška reformama i zbog kontinuiteta u poboljšanju privrednog rejtinga.
“Mi smo samo dva mala koraka do investicionog rejtinga. Mislim da je to nešto što bi Srbija morala da ostvari u narednih godinu, godinu i po dana, maksimalno dve godine”.
Program strukturni reformi za Srbiju
Predsednik Udruženja korporativnih direktora Srbije Dragan Đuričin na panelu posvećenom strukturnim reformama, istakao je da je makroekonomsko upravljanje u Srbiji danas mnogo bolje, da je očekivani rast BDP-a do kraja godine 3,5 odsto, a da je moguće da stopa rasta bude duplirana narednih 15 godina.
„Uprkos pozitivnim trendovima situacija je ranjiva. Kreditni rejting je unapređen i korak je ispred, a smanjen je trošak duga. Spoljni dug u odnosu na BDP sa 80 smanjen je na 70 odsto, velika verovatnoća da će do kraja godine pasti na 65 odsto Strateški cilj je da se udvostruči stopa rasta. Digitalna transformacija je važna. IKT sektor je od ključnog značaja za rast BDP-a, a tradicionalni pokretači rasta poljoprivreda i infrastruktura treba da imaju manji udeo“,
Đuričin je naglasio da su informaciono-komunikacione tehnologije uvrežene u sve ostale sektore, a glavni prioriteti razvoja u narednom periodu treba da budu razvoj robotike, 3D štampa, veštine programiranja…
Glavna poruka predstavnika MMFa na Forumu Tanosa Arvanitisa bila je da je sada pravo vreme da Srbija nastavi reforme, ojača ekonomiju, zgrabi šansu i uspešno se učlani u Evropsku uniju.
„MMF je imao konstruktivne razgovore sa Vladom Srbije, koji su pomogli da se promene brže sprovedu. Mislim da se stanje na tržištu rada poboljšalo, postignut je napredak u uslovima poslovanja, ali ima još posla, kao i u reformi železničkog sektora, gde je takođe dosta urađeno“
Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović istakao je da je država već mnogo preuzela na svoja leđa kada je reč o dugovima javnih preduzeća, zbog čega je pod hitno potrebna njihova privatizacija i pronalaženje strateških partnera“.
„Država bi trebalo da omogući veći prostor privatnom sektoru kako bi on u budućnosti povukao privredni rast.Za to je, međutim, potrebno dati ravnopravne uslove da bi i oni mogli da investiraju“.
Hoće li fiskalna konsolidacija biti održiva i da li će ostvareni rast iti dovoljan?
Srbija je prethodnih godina ostvarila monetarnu i fiskalnu stabilnost i važno je da u narednom periodu održimo fiskalnu konsolidaciju što predstavlja uporište rasta i razvoj
„Inovativnost i digitalna transformacija treba da predstavljaju osnov za privredni rast u Srbiji“. Veoma je važno da sistem obrazovanja dobro funkcioniše. Ministarstvo prosvete mora da podrži digitalnu transformaciju, da se nastavni programi prilagode potrebama tržišta rada“, istko je Nebojša Savić, profesor na FEFA fakultetu.
Predstavnik EBRD-a Piter Senfi naglasio je da su važni održivi fiskalni parametri, ali da nisu dovoljni sami po sebi, te da je za standarde EU potrebno nešto fundamentalnije i dublje.
„Dobra uprava i konkurentnost, tu Srbija zaostaje za zemljama EU“, rekao je Senfi na panelu „Hoće li fiskalna konsolidacija biti održiva“. Veoma je važno praviti povoljno okruženje za dobro poslovanje“.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Šoškić rekao je da je znanje najvažnija razvojna komponenta i da je potrebno mnogo više ulaganja kako bi se popravio obrazovni sistem.
Viši ekonomista MMF-a Ruben Atojan kaže da je važno očuvati rezultate fiskalne konsolidacije, a to se može postići postavljanjem okvirnih fiskalnih pravila koje svi razumeju, uz određena ograničenja, uštede kako bi se smanjio broj ranjivih tačaka.
Ljubo Jurčić, predsednik Hrvatskog društva ekonomista istakao je da mi delimo zajedničku sudbinu iz prošlosti, zajedničke uticaje iz okruženja iz sveta. U Hrvatskoj trenutno više od 320.000 građana ima blokirane račune, jer su uzimali kredite pre krize koje sada ne mogu da servisiraju. Hrvatska ekonomija zavisi od turizma, dok srpska zavisi od poljoprivrede.
Zahvalnica Savezu ekonomista Srbije
Ljubo Jurčić, predsednik Hrvatskog društva ekonomista uručio je zahvalnicu za dugogodišnju saradnju predsedniku Saveza ekonomista Srbije Aleksandru Vlahoviću, povodom 25. godina postojanja Hrvatskog društva ekonomista.
“Mi često kažemo da naša saradnja može poslužiti političarima kao primer dobre prakse kako se može saradnja razvijati“.
Zapadni Balkan: regionalni ekonomski prostor
Regionalna saradnja na Zapadnom Balkanu je, kroz Berlinski proces, dobila novi podsticaj da region zajednički prevaziđe glavne ekonomske izazove i odgovori na zahteve evropskog i svetskog tržišta – istakao je Goran Svilanović, generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju.
„Cilj višegodišnjeg Akcionog plana za Regionalni ekonomski prostor jeste da se na odgovarajući način reše brojni izazovi sa kojima se region suočava. Sprovođenje akcionog plana je već započelo u oblasti investicija, digitalne agende, mobilnosti visokoobrazovane i kvalifikovane radne snage, dok segment posvećen trgovini predvode naši partneri iz centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini“, istakao je Svilanović.
Zapadni Balkan bi mogao da bude jedinstvena destinacija za investiranje i tržište od 18 miliona ljudi.
„Zajednička komora Zapadnog Balkana napravila je zajedničku regionalnu onlajn platformu Investinsee.com. „Pokušavamo da predstavimo ovaj region kao jedinstveno tržište, daleko smo od toga, ali pokušavamo kroz promovisanje i transparentan okvir da vidimo kako da ih uskladimo. Privrednici u regionu imaju duplo veće logističke troškove nego privrednici u EU, cilj je da se u regionu, na primer, stavlja jedan pečat umesto sadašnjih šest pečata“, istakao je Čadež.
Digitalizacija
Na panelu posvećenom digitalizaciji direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Srbije Mihailo Jovanović izjavio je da je država fokusirana na razvoj preduzetništva.
„Od 1. januara preduzetnička radnja može se otvoriti putem interneta, odnosno ne mora više da se ide na šalter Agencije za privredne registre, a troškovi otvaranja su sada manji za 33 odsto. Kada u martu prođe zakon o privrednim društvima i ona će moći tako da se registruju. Ukinuli smo pečat u platnom prometu, a pripremamo i tri revolucionarna zakona. To su zakon o alternativnim investicionim fondovima, zakon o mikrofinansiranju, a želimo da omogućimo rad platforme za grupno finansiranje”.
Izvoz u IT sektoru prošle godine iznosio je 900 miliona evra što je za 200 miliona evra više nego prethodne godine, a u naredne tri godine, ako se nastavi istim tempom dostići će iznos od više o dve milijarde evra.
Predrag Ćulibrk, direktor Telekom Srbije naveo je da ova kompanija raspolaže sa najviše podataka i da godišnje obradi šest milijardi telefonskih zapisa, onih koji se, koriste kroz platforme.
Nebojša Bjelotomić, generalni direktor Sage, naveo je da se potrošači putem smart telefona, odnosno logovanjem na vajfaj u recimo nekom tržnom centru mogu pratiti i mogu se predviđati njihove potrebe i ponašanje.
U prethodne dve godine prikupljeno je više podataka od nastanka čovečanstva, rekao je Nikola Mehandžić, direktor poslovnog razvoja za tržišta Balkana Mastercarda i dodao da se polovina podataka koji su na raspolaganju analizira za poslovne svrhe.
Generalna direktorka Telenora Ingeborg Ofsthus rekla je da kompanija koristi podatke kako bi pravili usluge svojim korisnicima i imali za njih pravu ponudu.