Novosti online

За или против канцеларке Ангеле Меркел

Од нашег дописника

Франкфурт, Хајделберг – И када су се 2011. одржавали покрајински избори у три немачке покрајине – Баден Виртембергу, Рајнланд Пфалцу и Саксонији Анхалт – коментатори су говорили да је у питању тест за канцеларку Ангелу Меркел. Штавише, то је и тада био такозвани мали референдум о њеној политици, јер у ове три од укупно 16 савезних покрајина гласа 20 одсто немачког бирачког тела. Овог пута је прича о референдуму стављена у контекст подршке или противљења њеној политици „отворених врата” за избеглице.

Истраживачи јавног мњења предвиђају да би антиизбегличка АфД у све три покрајине могла да освоји у процентима двоцифрену подршку бирача, баш као што је то прошле недеље учинила на градским и општинским изборима у покрајини Хесен „Селфи” за завршетак кампање: Ангела Меркел са Гвидом Волфом

По угледу на америчке изборе за председничке кандидате, данашњи дан је колоквијално у Немачкој назван „супер недеља”, узимајући у обзир да ће 12,6 милиона бирача моћи да бира своје представнике на покрајинском и локалном нивоу. И премда се анализе медија и коментатора углавном своде на то да ли ће Хришћанско-демократска унија (ЦДУ) изгубити подршку што би, према њиховом мишљењу, био јасан знак бирача да је Меркелова изгубила њихово поверење, ситуација је знатно сложенија.

С једне стране, заиста је поступање канцеларке у решавању избегличке кризе променило скор међу партијама, при чему је ту највише профитирала нова странка Алтернатива за Немачку (АфД) тако што је заиграла на карту ширења страха међу бирачима од 1,1 милион избеглица пристиглих прошле године у Немачку. Због тога истраживачи јавног мњења предвиђају да би антиизбегличка АфД у све три покрајине могла да освоји у процентима двоцифрену подршку бирача, баш као што је то прошле недеље учинила на градским и општинским изборима у покрајини Хесен.

С друге стране, у три покрајине у којима се данас одржавају избори по прилично су различите ситуације по питању страначке наклоности, као и шта ће бити разлог пада подршке ЦДУ.

АфД мења однос снага у Саксонији Анхалт

У источној покрајини Саксонији Анхалт, која броји 2,3 милиона становника, тренутно је на власти ЦДУ у великој коалицији, баш као и на савезном нивоу, са Социјалдемократском партијом (СПД), при чему у покрајинском парламенту имају безмало две трећине посланика. Демохришћански покрајински премијер Рајнер Хазелоф одавно спада у деснији део ЦДУ, али иако има много замерки на Меркелину миграциону политику, зарад могуће поновне коалиције са СПД-ом у предизборној кампањи није истицао своје радикалније ставове по питању прихвата избеглица.

Међутим, он је на челу покрајине у којој је незапосленост 10,8 одсто што се сматра великом незапосленошћу за немачке услове. На распиривању страха да ће избеглице узети послове Немцима те да држава више новца даје избеглицама него незапосленим Немцима, АфД је дошла до тога да јој анкете превиђају освајање 19 одсто гласова, што је више него СПД-у, а само проценат мање од на простору некадашње Источне Немачке традиционално јаке Левице. ЦДУ се предвиђа да ће и даље имати највише гласова – 29 одсто – али да ће јој успех АфД отежати формирање владајуће коалиције.

Успон Јулије Клекнер у Рајнланд Пфалцу

Насупрот Саксонији Анхалт, у Рајнланд Пфалцу ЦДУ није на власти, већ коалиција СПД-а и Зелених. Међутим, Меркелина заменица на челу ЦДУ, Јулија Клекнер предводи листу у овој покрајини и засад успева да повећа подршку демохришћанима, што јој даје шансу да после 25 година скине са места премијера ове покрајине кадар СПД-а. Према прогнозама, овим двема странкама се предвиђа по око 35 одсто гласова и сва је прилика да би могле да формирају велику коалицију као на савезном нивоу.

Уколико Клекнеровој пође за руком да постане премијерка ове виноградарске покрајине, то би значило огроман успех у њеној политичкој каријери али и велики углед унутар странке, што би јој заиста повећало шансе да, како неки прогнозирају, она буде наследница Меркелове на месту савезне канцеларке. У току кампање успела је да добије подршку млађих бирача, који је зову „наша Јулија”, а без устезања је покретала тему избеглица у Немачкој предлажући и решења која нису она која предлаже Меркелова. Њено балансирање између тога да звучи као критичарка канцеларкине политике и тога да је јавно подржава, према свему судећи, могући је и предизборни договор унутар ЦДУ, будући да ју је у кампањи Меркелова свесрдно подржала, одајући утисак да су тачни коментари да се Клекнерова може сматрати духовном кћерком канцеларке.

Зелени задржавају Баден Виртемберг

Насупрот Клекнерове, њен страначки колега из покрајине Баден Виртемберг, Гвидо Волф, тешко да ће се изборити за место премијера и скинути са власти у Штутгарту, Винфрида Кречмана, првог и засад јединог покрајинског премијера из редова Зелених. Штавише, прогнозе кажу да ЦДУ не само да неће као досад у покрајинском парламенту имати 60 посланика, а Зелени само 36, већ да ће сада Зелени освојити више гласова од демохришћана. Анкете указују да ЦДУ може да рачуна на око 28,5 одсто гласова, а Зелени на тридесетак, што је огроман удар за ЦДУ која је деценијама била на власти у овој југозападној покрајини, која важи за једну од најбогатијих и има најмању стопу незапослености у Немачкој од само четири одсто.

„Ови бројеви нас стварно погађају”, рекао је Волф, истичући да је ово „једна од најтежих предизборних кампања” коју је странка водила.

Колико им тешко пада слаба популарност најбоље сведочи то да је ЦДУ била на власти у Баден Виртембергу од 1953. до 2011, што је, како истиче коментатор „Шпигла” Себастијан Фишер, дуже него што је Фидел Кастро владао Кубом. Баден Виртемберг је био бастион демохришћана, али разлог за њихов губитак подршке у овој покрајини не лежи толико у избегличкој политици, иако се прогнозира да ће АфД добити око 12 одсто гласова. Њихов проблем овде Кречман, који је показао да уме успешно да влада, а при том је све радио да освоји некадашње гласаче ЦДУ.

То су схватили и у ЦДУ па је у покушају да спречи одлив гласача омладина ове странке на плакатима грађанима поручила да Кречман „говори све као Ангела Меркел, али ради другачије”. И заиста он је у многоме подржао канцеларкину либералну миграциону политику, али се као верујући католик представио и као неко ко је близак конзервативном бирачком телу.

Заправо на чињеници да је Меркелова политике ЦДУ померила у лево профитирао је, с једне стране, АфД који је од демохришћана „отео” крајње десно оријентисане бираче и чланове, а с друге стране, Зелени у Баден Виртембергу јер се Кречман представио да може да буде „онај прави ЦДУ” који је успешно владао овом богатом покрајином. Због тога у Баден Виртембергу ЦДУ може да очекује да у најбољем случају постане млађи партнер у коалицији са Зеленима и да онда наредних пет година постепено враћа свој некадашњи бастион подршке.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh